mirror of
https://github.com/MidnightCommander/mc
synced 2024-12-23 21:06:52 +03:00
3273 lines
174 KiB
Groff
3273 lines
174 KiB
Groff
.\"TOPICS "Теме:"
|
||
.TH ПН 1 "@DATE_OF_MAN_PAGE@" "ПН верзија @DISTR_VERSION@" "ГНУ\-ов поноћни наредник"
|
||
.\"SKIP_SECTION"
|
||
.SH "НАЗИВ"
|
||
mc \- Визуална љуска за Униксолике системе.
|
||
.\"SKIP_SECTION"
|
||
.SH "УПОТРЕБА"
|
||
.B mc
|
||
[\-abcCdfhPstuUVx] [\-l дневник] [дир1 [дир2]] [\-e [датотека]] [\-v датотека]
|
||
.\"NODE "DESCRIPTION"
|
||
.SH "ОПИС"
|
||
ГНУ\-ов поноћни наредник је прегледач директоријума и управитељ
|
||
датотекама за Униксолике оперативне системе.
|
||
.\"NODE "OPTIONS"
|
||
.\"DONT_SPLIT"
|
||
.SH "ИЗБОРИ"
|
||
.TP
|
||
.I "\-a"
|
||
Искључује употребу графичких знакова за цртање.
|
||
.TP
|
||
.I "\-b"
|
||
Захтева приказ у режиму без боја.
|
||
.TP
|
||
.I "\-c"
|
||
Захтева обојени режим; молим да погледате одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Боје
|
||
.\"Colors"
|
||
за више информација.
|
||
.TP
|
||
.I "\-C арг"
|
||
Задавање другачијег скупа боја у наредбеном реду. Формат аргумента је
|
||
описан у одељку
|
||
.\"LINK2"
|
||
Боје\&.
|
||
.\"Colors"
|
||
.TP
|
||
.I "\-d"
|
||
Искључује подршку за миша.
|
||
.TP
|
||
.I "\-e [датотека]"
|
||
Покреће уграђени уређивач. Ако је задан назив датотеке, отвара га при
|
||
покретању. Видите и
|
||
.BR "mcedit (1)" .
|
||
.TP
|
||
.I "\-f"
|
||
Приказује уграђене путање за тражење датотека Поноћног наредника.
|
||
.TP
|
||
.I "\-k"
|
||
Поставља меке тастере на подразумеване вредности из база
|
||
termcap/terminfo. Корисно је само на ХП\-овим терминалима када не
|
||
функционишу функцијски тастери.
|
||
.TP
|
||
.I "\-l датотека"
|
||
Чува дијалог ftpfs\-а са сервером у датотеку.
|
||
.TP
|
||
.I "\-P датотека"
|
||
Штампа последњи радни директоријум у задану датотеку. Овај избор не би
|
||
требало непосредно користити. Уместо тога, требало би га користити из
|
||
посебног списа љуске који аутоматски поставља текући директоријум
|
||
љуске на последњи директоријум у коме се налазио Поноћни наредник.
|
||
Учитајте датотеку
|
||
.B @prefix@/share/mc/bin/mc.sh
|
||
(за кориснике љуски bash и zsh) или
|
||
.B @prefix@/share/mc/bin/mc.csh
|
||
(за кориснике љуске tcsh), тим редом, да бисте задали
|
||
.B mc
|
||
као надимак за одговарајући спис љуске.
|
||
.TP
|
||
.I "\-s"
|
||
Укључује режим спорог терминала; у овом режиму програм неће исцртавати
|
||
скупе знакове за цртање линија и искључиће брбљиви режим.
|
||
.TP
|
||
.I "\-t"
|
||
Користи се само ако је код преведен уз коришћење библиотеке Slang и
|
||
базе terminfo: овај избор чини да Поноћни наредник користи вредност
|
||
променљиве
|
||
.B TERMCAP
|
||
за податак о терминалу уместо података из системске базе терминала
|
||
.TP
|
||
.I "\-u"
|
||
Искључује употребу подршке за упоредне љуске (има смисла само уколико
|
||
је Поноћни наредник преведен са подршком за упоредне љуске).
|
||
.TP
|
||
.I "\-U"
|
||
Укључује употребу подршке за упоредне љуске (има смисла само уколико
|
||
је Поноћни наредник преведен са подршком за подљуске која је подешена
|
||
као необавезна одлика).
|
||
.TP
|
||
.I "\-v датотека"
|
||
Покреће уграђени прегледач за преглед задане датотеке. Погледајте и
|
||
.BR "mcview (1)" .
|
||
.TP
|
||
.I "\-V"
|
||
Приказује верзију програма.
|
||
.TP
|
||
.I "\-x"
|
||
Захтева режим Икс терминала. Користи се када је програм покренут на
|
||
терминалима који имају подршку за Икс терминале (два екранска режима,
|
||
и могућност слања мишјих комбинација избегавања).
|
||
.TP
|
||
.I \-g, \-\-oldmouse
|
||
Force a "normal tracking" mouse mode. Used when running on
|
||
xterm\-capable terminals (tmux/screen).
|
||
.PP
|
||
Ако је ово задано, прва путања се тумачи као директоријум кога би
|
||
требало приказати у изабраном окну, а друга путања као директоријум
|
||
кога би требало приказати у другом окну.
|
||
.\"NODE "Overview"
|
||
.SH "Преглед"
|
||
Екран Поноћног наредника је подељен у четири дела. Два директоријумска
|
||
окна заузимају скоро читав екрански простор. Подразумевано стање је да
|
||
други ред с краја екрана представља наредбени ред љуске, а последњи
|
||
ред приказује натписе функцијских тастера. Највиши ред представља
|
||
.\"LINK2"
|
||
ред менија\&.
|
||
.\"Menu Bar"
|
||
Ред менија се можда не види, али се појављује када притиснете дугме
|
||
миша када је показивач на највишем реду или када притиснете тастер F9.
|
||
.PP
|
||
Поноћни наредник нуди истовремени преглед два директоријума. Једно од
|
||
окана је текуће (ред избора се налази у текућем окну). Скоро све
|
||
операције се дешавају у текућем окну. Неке од операција, као што су
|
||
`Преименуј' и `Копирај' подразумевано користе директоријум неизабраног
|
||
окна као одредиште (не брините, оне ће вас увек прво питати за
|
||
потврду). За више информација, погледајте одељке о
|
||
.\"LINK2"
|
||
Директоријумским окнима\&,
|
||
.\"Directory Panels"
|
||
.\"LINK2"
|
||
Менијима `Лево' и `Десно'
|
||
.\"Left and Right Menus"
|
||
и
|
||
.\"LINK2"
|
||
Менију `Датотека'\&.
|
||
.\"File Menu"
|
||
.PP
|
||
Можете извршавати системске наредбе из Поноћног наредника простим
|
||
укуцавањем. Све што откуцате ће се појавити на наредбеном реду љуске,
|
||
а када притиснете тастер `Enter', Поноћни наредник ће извршити
|
||
наредбени ред који сте откуцали; прочитајте одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Наредбени ред љуске
|
||
.\"Shell Command Line"
|
||
и
|
||
.\"LINK2"
|
||
Пречице реда за унос
|
||
.\"Input Line Keys"
|
||
да бисте сазнали више о наредбеном реду.
|
||
.\"NODE "Mouse Support"
|
||
.SH "Подршка за миша"
|
||
Поноћни наредник се испоручује са подршком за миша. Она се укључује
|
||
сваки пут када покрећете програм на терминалу врсте
|
||
.B xterm(1)
|
||
(ово ради чак и када покренете повезивање врсте telnet, ssh или rlogin
|
||
на други рачунар из Икс терминала) или ако покрећете програм у конзоли
|
||
и покренут вам је сервис за миша
|
||
.BR "gpm".
|
||
.PP
|
||
Када притиснете лево дугме миша над датотеком у директоријумским
|
||
окнима, та датотека ће бити изабрана; ако притиснете десно дугме,
|
||
датотека ће бити означена (или одозначена, у зависности од претходног
|
||
стања).
|
||
.PP
|
||
Двоструки притисак над датотеком ће покушати да изврши наредбу ако се
|
||
ради о извршном програму; а ако је у
|
||
.\"LINK2"
|
||
датотеци врста
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
задан програм за врсту те датотеке, тај програм ће бити извршен.
|
||
.PP
|
||
Такође је могуће извршавати наредбе додељене натписима функцијских
|
||
тастера притиснувши тастер миша када се показивач налази изнад њих.
|
||
.PP
|
||
Ако је дугме миша притиснуто када се показивач налази на највишем реду
|
||
оквира директоријумског окна, оно се клиза једну страну навише. Слично
|
||
овоме, притиском дугмета када се показивач налази на најнижем реду
|
||
оквира окно се клиза једну страну наниже. Овај начин клизања преко
|
||
реда оквира функционише и у
|
||
.\"LINK2"
|
||
Прегледачу помоћи
|
||
.\"Contents"
|
||
и
|
||
.\"LINK2"
|
||
Стаблу директоријума\&.
|
||
.\"Directory Tree"
|
||
.PP
|
||
Подразумевано чекање при понављању за дугмад миша је 400 милисекунди.
|
||
Ово се може променити уређивањем датотеке
|
||
.\"LINK2"
|
||
\&~/.config/mc/ini
|
||
.\"Save Setup"
|
||
и променом параметра
|
||
.IR "mouse_repeat_rate".
|
||
.PP
|
||
Ако покрећете Поноћног наредника са подршком за миша, можете се
|
||
пребацити на подразумевано понашање миша (исецање и лепљење текста)
|
||
држећи тастер `Shift'.
|
||
.SH ""
|
||
.\"NODE "Keys"
|
||
.SH "Пречице"
|
||
Неке наредбе у Поноћном нареднику укључују употребу тастера
|
||
.I Control
|
||
(који је понекад означен са CTRL или CTL) и тастера
|
||
.I Meta
|
||
(који је понекад означен са ALT или чак Compose). У овом упутству ћемо
|
||
користити следеће скраћенице:
|
||
.TP
|
||
.B C\-<знак>
|
||
значи да би требало држати тастер `Control' док се не притисне тастер
|
||
<знак>. Тако, C\-f значи: држите тастер `Control' и притисните `f'.
|
||
.TP
|
||
.B M\-<знак>
|
||
значи да би требало држати тастер `Meta' или `Alt' док се не притисне
|
||
тастер <знак>. Ако на вашој тастатури не постоје тастери `Meta' или
|
||
`Alt', притисните тастер
|
||
.IR ESC ,
|
||
отпустите га, а онда притисните тастер <знак>.
|
||
.TP
|
||
.B S\-<знак>
|
||
значи да би требало држати тастер `Shift' док се не притисне тастер
|
||
<знак>.
|
||
.PP
|
||
Сви редови за унос у Поноћном нареднику користе имитацију пречица
|
||
уређивача ГНУ\-ов Емакс.
|
||
.PP
|
||
Постоје многи одељци који се баве пречицама. Следећи су најважнији.
|
||
.PP
|
||
Одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Мени `Датотека'
|
||
.\"File Menu"
|
||
описује пречице са тастатуре за наредбе из менија `Датотека'. Овај
|
||
одељак укључује функцијске тастере. Већина ових наредби ради исте
|
||
ствари, обично над изабраном датотеком или означеним датотекама.
|
||
.PP
|
||
Одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Директоријумска окна
|
||
.\"Directory Panels"
|
||
описује пречице које бирају датотеку или означавају датотеке као
|
||
одредишта потоњих радњи (обично изабраних из менија `Датотека').
|
||
.PP
|
||
Одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Наредбени ред љуске
|
||
.\"Shell Command Line"
|
||
наводи пречице које се користе за уношење и уређивање наредбених
|
||
редова. Већина ових копира називе датотека и сл. из директоријумских
|
||
окана у наредбени ред (да би се избегло претерано куцање) или приступа
|
||
историји наредбеног реда.
|
||
.PP
|
||
.\"LINK2"
|
||
Пречице реда за унос
|
||
.\"Input Line Keys"
|
||
се користе за уређивање редова за унос. Ово укључује наредбене редове
|
||
и редове за унос у прозорима упита.
|
||
.\"NODE " Miscellaneous Keys"
|
||
.SH " Разне пречице"
|
||
Ево неких пречица које не спадају ни у једну од других категорија:
|
||
.TP
|
||
.B Enter
|
||
ако у наредбеном реду (оном на дну окана) има текста, онда се извршава
|
||
та наредба. Ако у наредбеном реду нема текста, онда у случају да је
|
||
ред за бирање над директоријумом, Поноћни наредник извршава наредбу
|
||
.B chdir(2)
|
||
(промена директоријума) у означеном директоријуму и освежава податке у
|
||
окну; ако је изабрана извршна датотека, онда се она извршава. На
|
||
крају, ако се врста означене датотеке поклапа са једном од врста из
|
||
.\"LINK2"
|
||
датотеке врста\&,
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
онда се извршава одговарајућа наредба.
|
||
.TP
|
||
.B C\-l
|
||
поново исцртава све податке у Поноћном нареднику.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x c
|
||
покреће наредбу
|
||
.\"LINK2"
|
||
Chmod (промена дозвола)
|
||
.\"Chmod"
|
||
над датотеком или над означеним датотекама.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x o
|
||
покреће наредбу
|
||
.\"LINK2"
|
||
Chown (промена власника)
|
||
.\"Chown"
|
||
над текућом датотеком или над означеним датотекама.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x l
|
||
покреће наредбу `веза'.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x s
|
||
покреће наредбу `симболичка веза'.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x i
|
||
поставља режим другог окна на `информације'.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x q
|
||
поставља режим другог окна на `брзи преглед'.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x !
|
||
извршава наредбу
|
||
.\"LINK2"
|
||
Критеријум попуне окна\&.
|
||
.\"External panelize"
|
||
.TP
|
||
.B C\-x h
|
||
покреће наредбу
|
||
.\"LINK2"
|
||
Додај директоријум у брзи списак\&.
|
||
.\"Hotlist"
|
||
.TP
|
||
.B M\-!
|
||
извршава наредбу Филтрирани приказ, која је описана у одељку
|
||
.\"LINK2"
|
||
наредба прегледа\&.
|
||
.\"Internal File Viewer"
|
||
.TP
|
||
.B M\-?
|
||
извршава наредбу
|
||
.\"LINK2"
|
||
Нађи датотеку\&.
|
||
.\"Find File"
|
||
.TP
|
||
.B M\-c
|
||
отвара дијалог
|
||
.\"LINK2"
|
||
Брза пром.дир.
|
||
.\"Quick cd"
|
||
.TP
|
||
.B C\-o
|
||
када се програм покреће под конзолом ГНУ\-а или FreeBSD\-а или под Икс
|
||
терминалом, приказаће вам излаз претходне наредбе. Када се покреће под
|
||
конзолом ГНУ\-а, Поноћни наредник користи спољашњи програм (cons.saver)
|
||
који се брине о чувању и враћању података на екран.
|
||
.PP
|
||
Када је при превођењу укључена подршка за подљуске, можете било кад да
|
||
притиснете C\-o и то ће вас одвести назад на главни екран Поноћног
|
||
наредника; да бисте се вратили у вашу апликацију потребно је само да
|
||
поново притиснете C\-o. Ако сте зауставили апликацију користећи овај
|
||
трик, нећете моћи да извршавате друге програме из Поноћног наредника
|
||
све док не прекинете заустављену апликацију.
|
||
.\"NODE " Directory Panels"
|
||
.SH " Директоријумска окна"
|
||
Овај одељак набраја пречице које раде са директоријумским окнима. Ако
|
||
желите да сазнате како да промените изглед окана, погледајте одељак о
|
||
.\"LINK2"
|
||
Менијима `Лево' и `Десно'\&.
|
||
.\"Left and Right Menus"
|
||
.TP
|
||
.B Tab, C\-i
|
||
мења текуће окно. Старо окно постаје ново текуће окно а старо текуће
|
||
окно постаје ново друго окно. Ред за бирање се помера из старог
|
||
текућег окна на ново текуће окно.
|
||
.TP
|
||
.B Insert, C\-t
|
||
DEPRECATED! да бисте означили датотеке можете користити тастер `Insert' (низ kich1
|
||
из базе terminfo) или комбинацију C\-t (Control\-t). Да бисте одозначили
|
||
датотеке, само поново означите означену датотеку.
|
||
.TP
|
||
.B Insert
|
||
to tag files you may use the Insert key (the kich1 terminfo sequence).
|
||
To untag files, just retag a tagged file.
|
||
.TP
|
||
.B C\-t
|
||
to change charset of panel you may use C\-t (Control\-t).
|
||
Recoding is made from selected codepage into system codepage. To
|
||
cancel the recoding you may select "directory up" (..) in active panel.
|
||
To cancel the charsets in all directories, select "No translation " in
|
||
the dialog of encodings.
|
||
.TP
|
||
.B M\-g, M\-r, M\-j
|
||
користе се за бирање највише датотеке у окну, средње датотеке и
|
||
најниже, тим редом.
|
||
.TP
|
||
.B M\-t
|
||
смењује текући списак приказа на следећи режим списка приказа. Уз ово
|
||
је могуће брзо прећи са дугачког списка на обичан или режим који је
|
||
задао корисник.
|
||
.TP
|
||
.B C\-\\\\ (control\-обрнута коса црта)
|
||
приказује
|
||
.\"LINK2"
|
||
брзи списак директоријума
|
||
.\"Hotlist"
|
||
и пребацује се у изабрани директоријум.
|
||
.TP
|
||
.B + \ (плус)
|
||
ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
|
||
ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени
|
||
.IR "Обрасци љуске",
|
||
регуларни израз скоро да одговара регуларним изразима у љусци (*
|
||
замењује нула или више знакова а ? замењује један знак). Ако су
|
||
.I Обрасци љуске
|
||
искључени, онда се означавање датотека спроводи обичним регуларним
|
||
изразима (погледајте ed (1)).
|
||
.TP
|
||
.B \\\\ (обрнута коса црта)
|
||
користите тастер `\\' да бисте одизабрали групу датотека. Ово је
|
||
супротно од тастера Плус.
|
||
.TP
|
||
.B навише, C\-p
|
||
помера ред за бирање на претходну ставку у окну.
|
||
.TP
|
||
.B наниже, C\-n
|
||
помера ред за бирање на следећу ставку у окну.
|
||
.TP
|
||
.B home, a1, M\-<
|
||
помера ред за бирање на прву ставку у окну.
|
||
.TP
|
||
.B end, c1, M\->
|
||
помера ред за бирање на последњу ставку у окну.
|
||
.TP
|
||
.B next\-page, C\-v
|
||
помера ред за бирање једну страну наниже.
|
||
.TP
|
||
.B prev\-page, M\-v
|
||
помера ред за избор једну страну навише.
|
||
.TP
|
||
.B M\-o
|
||
поставља текући директоријум другог окна на текући директоријум
|
||
текућег окна. Пребацује друго окно у режим списка по потреби. Ако
|
||
тренутно окно приказује резултате наредбе `Пребаци у окно', друго окно
|
||
ће бити обично.
|
||
.TP
|
||
.B C\-PageUp, C\-PageDown
|
||
само у случају да их подржава терминал: премешта се у директоријум
|
||
`..' и у тренутно изабран директоријум, тим редом.
|
||
.TP
|
||
.B M\-y
|
||
премешта се у претходни директоријум из историје, еквивалент притиску
|
||
.I <
|
||
дугметом миша.
|
||
.TP
|
||
.B M\-u
|
||
премешта се на следећи директоријум из историје, еквивалент притиску
|
||
.I >
|
||
дугметом миша.
|
||
.TP
|
||
.B M\-S\-h, M\-H
|
||
приказује историју директоријума, еквивалент притиску `v' дугметом миша.
|
||
.\"NODE " Quick search"
|
||
.SH " Quick search"
|
||
.TP
|
||
.B C\-s, M\-s
|
||
започиње претрагу назива датотека у списку директоријума. Када је
|
||
претрага укључена, кориснички унос ће бити додан на ниску за претрагу
|
||
уместо на наредбени ред. Ако је избор
|
||
.I Прикажи мини стање
|
||
укључен, ниска за претрагу се приказује у реду мини стања. При куцању,
|
||
ред за бирање ће се преместити на следећу датотеку, почевши од
|
||
укуцаних слова. Тастери
|
||
.I backspace
|
||
или
|
||
.I DEL
|
||
се могу користити за исправљање грешака у куцању. Ако се комбинација
|
||
C\-s поново притисне, тражи се следеће поклапање.
|
||
.\"NODE " Shell Command Line"
|
||
.SH " Наредбени ред љуске"
|
||
Овај одељак набраја пречице које су корисне за избегавање претераног
|
||
куцања при уносу наредби љуске.
|
||
.TP
|
||
.B M\-Enter
|
||
копира назив тренутно изабране датотеке у наредбени ред.
|
||
.TP
|
||
.B C\-Enter
|
||
ради исто што и M\-Enter, али ова пречица ради само у конзоли.
|
||
.TP
|
||
.B M\-Tab
|
||
покреће
|
||
.\"LINK2"
|
||
допуну
|
||
.\"Completion"
|
||
назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива
|
||
домаћина.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x t, C\-x C\-t
|
||
копира називе означених датотека (или, ако не постоје означене
|
||
датотеке, изабране датотеке) текућег окна (C\-x t) или другог окна (C\-x
|
||
C\-t) у наредбени ред.
|
||
.TP
|
||
.B C\-x p, C\-x C\-p
|
||
први низ тастера копира текућу путању у наредбени ред, а други копира
|
||
путању неизабраног окна у наредбени ред.
|
||
.TP
|
||
.B C\-q
|
||
наредба `цитирања' се може користити за унос знакова које иначе
|
||
обрађује Поноћни наредник (на пример, симбол `+')
|
||
.TP
|
||
.B M\-p, M\-n
|
||
користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер M\-p
|
||
вас води на претходну ставку, а M\-n на следећу.
|
||
.TP
|
||
.B M\-h
|
||
приказује историју текућег реда за унос.
|
||
.\"NODE " General Movement Keys"
|
||
.SH " Опште пречице за кретање"
|
||
Прегледач помоћи, прегледач датотека и стабло директоријума користе
|
||
заједнички код за померање. Они стога прихватају потпуно исте пречице.
|
||
Сваки од њих такође прихвата и неке своје пречице.
|
||
.PP
|
||
Други делови Поноћног наредника користе неке од тих пречица за
|
||
кретање, па ће овај одељак можда бити од користи и за те делове.
|
||
.TP
|
||
.B Up, C\-p
|
||
померање један ред уназад.
|
||
.TP
|
||
.B Down, C\-n
|
||
померање један ред унапред.
|
||
.TP
|
||
.B Prev Page, Page Up, M\-v
|
||
померање једну страну навише.
|
||
.TP
|
||
.B Next Page, Page Down, C\-v
|
||
померање једну страну наниже.
|
||
.TP
|
||
.B Home, A1
|
||
померање на почетак.
|
||
.TP
|
||
.B End, C1
|
||
померање на крај.
|
||
.PP
|
||
Прегледач помоћи и прегледач датотека прихватају, поред ових, и
|
||
следеће пречице:
|
||
.TP
|
||
.B b, C\-b, C\-h, Backspace, Delete
|
||
померање једну страну навише.
|
||
.TP
|
||
.B Space bar
|
||
померање једну страну наниже.
|
||
.TP
|
||
.B u, d
|
||
померање половину стране навише или наниже.
|
||
.TP
|
||
.B g, G
|
||
померање на почетак или на крај.
|
||
.\"NODE " Input Line Keys"
|
||
.SH " Пречице реда за унос"
|
||
Редови за унос (који се користе за све
|
||
.\"LINK2"
|
||
наредбене редове
|
||
.\"Shell Command Line"
|
||
и за дијалоге упита у програму) прихватају следеће пречице:
|
||
.TP
|
||
.B C\-a
|
||
поставља курсор на почетак реда.
|
||
.TP
|
||
.B C\-e
|
||
поставља курсор на крај реда.
|
||
.TP
|
||
.B C\-b, move\-left
|
||
помера курсор једно место улево.
|
||
.TP
|
||
.B C\-f, move\-right
|
||
помера курсор једно место удесно.
|
||
.TP
|
||
.B M\-f
|
||
померање једну реч унапред.
|
||
.TP
|
||
.B M\-b
|
||
померање једну реч уназад.
|
||
.TP
|
||
.B C\-h, backspace
|
||
брише претходни знак.
|
||
.TP
|
||
.B C\-d, Delete
|
||
брише знак на том месту (преко курсора).
|
||
.TP
|
||
.B C\-@
|
||
поставља ознаку за исецање.
|
||
.TP
|
||
.B C\-w
|
||
копира текст између курсора и ознаке у прихватник и уклања текст из
|
||
реда за унос.
|
||
.TP
|
||
.B M\-w
|
||
копира текст између курсора и ознаке у прихватник.
|
||
.TP
|
||
.B C\-y
|
||
враћа садржај прихватника.
|
||
.TP
|
||
.B C\-k
|
||
брише текст од курсора до краја реда.
|
||
.TP
|
||
.B M\-p, M\-n
|
||
Користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер M\-p
|
||
вас води на претходну ставку, а M\-n на следећу.
|
||
.TP
|
||
.B M\-C\-h, M\-Backspace
|
||
брише једну реч уназад.
|
||
.TP
|
||
.B M\-Tab
|
||
извршава
|
||
.\"LINK2"
|
||
допуну
|
||
.\"Completion"
|
||
назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива
|
||
домаћина.
|
||
.SH ""
|
||
.\"NODE "Menu Bar"
|
||
.SH "Ред менија"
|
||
Ред менија искаче када притиснете тастер F9 или притиснете дугме миша
|
||
када је показивач над највишим редом на екрану. Ред менија садржи пет
|
||
менија: `Лево', `Датотека', `Наредба', `Избори' и `Десно'.
|
||
.PP
|
||
Менији
|
||
.\"LINK2"
|
||
`Лево' и `Десно'
|
||
.\"Left and Right Menus"
|
||
вам дозвољавају да измените изглед левог и десног директоријумског окна.
|
||
.PP
|
||
Мени
|
||
.\"LINK2"
|
||
Датотека
|
||
.\"File Menu"
|
||
садржи радње које можете извршити над тренутно изабраном датотеком или
|
||
означеним датотекама.
|
||
.PP
|
||
Мени
|
||
.\"LINK2"
|
||
Наредба
|
||
.\"Command Menu"
|
||
садржи радње које су општије и немају везе са тренутно изабраном
|
||
датотеком или означеним датотекама.
|
||
.PP
|
||
Мени
|
||
.\"LINK2"
|
||
Избори
|
||
.\"Options Menu"
|
||
садржи радње које вам дзвољавају да прилагодите Поноћног наредника.
|
||
.\"NODE " Left and Right Menus"
|
||
.SH " Менији `Лево' и `Десно' (`Изнад' и `иСпод')"
|
||
Изглед директоријумских окана се може мењати из менија
|
||
.B Лево
|
||
и
|
||
.B Десно
|
||
(они се називају
|
||
.B Изнад
|
||
и
|
||
.B иСпод
|
||
када је из дијалога избора
|
||
.\"LINK2"
|
||
Изглед
|
||
.\"Layout"
|
||
изабрана положена подела окна).
|
||
.\"NODE " Listing Mode..."
|
||
.SH " Режим списка..."
|
||
Поглед режима списка се користи за приказ списка датотека; постоје
|
||
четири различита режима списка:
|
||
.BR Пун ,
|
||
.BR Кратак ,
|
||
.B Дугачак
|
||
и
|
||
.B Кориснички задан.
|
||
Пун директоријумски поглед приказује назив датотеке, величину датотеке
|
||
и датум измене.
|
||
.PP
|
||
Кратки поглед приказује само назив датотеке и садржи две колоне (тиме
|
||
приказујући двоструко више датотека него други погледи). Дугачки
|
||
поглед је сличан излазу наредбе
|
||
.BR "`ls \-l'".
|
||
Дугачки поглед заузима целу ширину екрана.
|
||
.PP
|
||
Ако изаберете `Кориснички' формат приказа, онда сами морате задати
|
||
формат приказа.
|
||
.PP
|
||
Кориснички формат приказа мора почети задавачем величине окна. Ово
|
||
може да буде `half' или `full', што задаје окно величине пола екрана и
|
||
окно величине целог екрана, тим редом.
|
||
.PP
|
||
После величине окна, можете задати двоколонски режим окна. Ово се
|
||
задаје додавањем цифре `2' на ниску корисничког формата.
|
||
.PP
|
||
После овога додају се називи поља са необавезним задавачем величине.
|
||
Поља која можете приказати су следећа:
|
||
.TP
|
||
.B name
|
||
приказује назив датотеке.
|
||
.TP
|
||
.B size
|
||
приказује величину датотеке.
|
||
.TP
|
||
.B bsize
|
||
ово је други облик формата
|
||
.B size.
|
||
Овај облик приказује величину датотека, а за директоријуме приказује
|
||
само ПОД\-ДИР или НАД\-ДИР.
|
||
.TP
|
||
.B type
|
||
приказује поље врсте, ширине један. Овај знак је сличан оном кога
|
||
приказује наредба `ls' уз прекидач `\-F' \- за извршне датотеке:
|
||
.BR "*",
|
||
за директоријуме:
|
||
.BR "/",
|
||
за везе:
|
||
.BR "@",
|
||
за утичнице:
|
||
.BR "=",
|
||
за знаковне уређаје:
|
||
.BR "\-",
|
||
за блок уређаје:
|
||
.BR "+",
|
||
за цеви:
|
||
.BR "|",
|
||
за симболичке везе ка директоријумима:
|
||
.BR "~",
|
||
и за бајате симвезе (везе које не указују ни на шта):
|
||
.BR "!".
|
||
.TP
|
||
.B mark
|
||
звездица ако је датотека означена, а размак ако није.
|
||
.TP
|
||
.B mtime
|
||
датум последње измене датотеке.
|
||
.TP
|
||
.B atime
|
||
датум последњег приступа.
|
||
.TP
|
||
.B ctime
|
||
датум стварања датотеке.
|
||
.TP
|
||
.B perm
|
||
ниска која представља текуће битове дозволе датотеке.
|
||
.TP
|
||
.B mode
|
||
октална вредност која садржи текуће битове дозволе датотеке.
|
||
.TP
|
||
.B nlink
|
||
број веза које указују на датотеку.
|
||
.TP
|
||
.B ngid
|
||
ИБГ \- идентификациони број групе (бројевна вредност).
|
||
.TP
|
||
.B nuid
|
||
КИБ \- кориснички идентификациони број (бројевна вредност).
|
||
.TP
|
||
.B owner
|
||
власник датотеке.
|
||
.TP
|
||
.B group
|
||
група датотеке.
|
||
.TP
|
||
.B inode
|
||
ичвор датотеке.
|
||
.PP
|
||
Такође, можете користити следеће кључне речи да бисте задали изглед
|
||
окна:
|
||
.TP
|
||
.B space
|
||
размак у формату приказа.
|
||
.TP
|
||
.B |
|
||
додавање усправне црте у формат приказа.
|
||
.PP
|
||
Да бисте захтевали да неко поље буде фиксне величине (задавач
|
||
величине), потребно је само да додате
|
||
.B :
|
||
и жељени број знакова у пољу (ширину). Ако се после броја налази
|
||
симбол
|
||
.BR + ,
|
||
онда величина задаје најмању величину поља \- ако програм открије да
|
||
постоји још простора на екрану, прошириће то поље.
|
||
.PP
|
||
На пример,
|
||
.B Пун
|
||
приказ одговара следећем формату:
|
||
.PP
|
||
half type name | size | mtime
|
||
.PP
|
||
.B Дугачки
|
||
приказ одговара следећем формату:
|
||
.PP
|
||
full perm space nlink space owner space group space size space mtime
|
||
space name
|
||
.PP
|
||
Ево финог корисничког формата приказа:
|
||
.PP
|
||
half name | size:7 | type mode:3
|
||
.PP
|
||
Окна се могу поставити и у следеће режиме:
|
||
.TP
|
||
.B `Подаци'
|
||
Приказ Подаци приказује податке о тренутно изабраној датотеци и, ако
|
||
је то могуће, податке о текућем систему датотека.
|
||
.TP
|
||
.B `Стабло'
|
||
Поглед Стабло је веома сличан одлици
|
||
.\"LINK2"
|
||
стабло директоријума\&.
|
||
.\"Directory Tree"
|
||
Погледајте одељак о њој за више информација.
|
||
.TP
|
||
.B `Брзи преглед'
|
||
У овом режиму, окно ће се претворити у смањени
|
||
.\"LINK2"
|
||
прегледач
|
||
.\"Internal File Viewer"
|
||
који приказује садржај тренутно изабране датотеке; ако изаберете окно
|
||
(тастером `tab' или мишем), добићете приступ уобичајеним наредбама
|
||
прегледача.
|
||
.\"NODE " Sort Order..."
|
||
.SH " Поредак ређања..."
|
||
Постоје осам поредака ређања: по имену, по врсти, по датуму измене, по
|
||
датуму приступа, по датуму измене података ичвора, по величини, по
|
||
броју ичвора, и без ређања. У дијалогу Поредак ређања можете да
|
||
изаберете поредак ређања а такође можете и да задате да ли желите да
|
||
ређате у обрнутом поретку потврдивши кућицу `Обрни'.
|
||
.PP
|
||
Подразумевано стање је да се директоријуми ређају пре датотека, али се
|
||
ово може изменити из менија
|
||
.\"LINK2"
|
||
Избори
|
||
.\"Options Menu"
|
||
(избор
|
||
.BR "Мешани приказ" ).
|
||
.\"NODE " Filter..."
|
||
.SH " Филтар..."
|
||
Наредба Филтар вам омогућава да задате образац љуске (на пример:
|
||
.BR "*.tar.gz" )
|
||
који датотеке морају да задовоље да би биле приказане. Без обзира на
|
||
то какав је образац филтра, директоријуми и везе ка директоријумима
|
||
су увек приказани у директоријумском окну.
|
||
.\"NODE " Reread"
|
||
.SH " Освежи"
|
||
Наредба Освежи поново учитава списак датотека у директоријуму. Она је
|
||
корисна ако су други процеси створили или уклонили неке датотеке. Ако
|
||
сте окно попунили називима датотека, ова наредба ће поново учитати
|
||
садржај директоријума и уклонити податке о попуни окна (Погледајте
|
||
одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Критеријум попуне окна
|
||
.\"External panelize"
|
||
за више информација).
|
||
.\"NODE " File Menu"
|
||
.SH " Мени `Датотека'"
|
||
Поноћни наредник користи тастере F1 \- F10 као пречице са тастатуре за
|
||
наредбе из менија `Датотека'. Комбинације избегавања за функцијске
|
||
тастере су у ствари могућности базе terminfo од `kf1' до `kf10'. На
|
||
терминалима без подршке за функцијске тастере, можете постићи исто то
|
||
притиском на тастер ESC и броја између 1 и 9 или 0 (што редом одговара
|
||
тастерима од F1 до F9 и F10).
|
||
.PP
|
||
Мени `Датотека' садржи следеће наредбе (пречице са тастатуре су у
|
||
заградама):
|
||
.PP
|
||
.B Помоћ (F1)
|
||
.PP
|
||
Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи. У оквиру
|
||
.\"LINK2"
|
||
прегледача помоћи
|
||
.\"Contents"
|
||
можете користити тастер `Tab' да бисте изабрали следећу везу и тастер
|
||
`Enter' да бисте пратили ту везу. Тастерима размакница и `Backspace'
|
||
се помера напред или назад у оквиру странице помоћи. Поново притисните
|
||
тастер `F1' да бисте добили пун списак подржаних тастера.
|
||
.PP
|
||
.B Мени (F2)
|
||
.PP
|
||
Покреће
|
||
.\"LINK2"
|
||
кориснички мени\&.
|
||
.\"Menu File Edit"
|
||
Кориснички мени пружа лак начин да се корисницима понуди мени и додаје
|
||
посебне одлике Поноћном нареднику.
|
||
.PP
|
||
.B Прегледај (F3, Shift\-F3)
|
||
.PP
|
||
Прегледа тренутно изабрану датотеку. Подразумевано је покретање
|
||
.\"LINK2"
|
||
Уграђеног прегледача датотека\&,
|
||
.\"Internal File Viewer"
|
||
али ако је искључен избор `Користи уграђени преглед', ова наредба
|
||
покреће спољашњи прегледач датотека, задан у променљивој окружења
|
||
.BR "PAGER".
|
||
Ако променљива
|
||
.B PAGER
|
||
није задана, биће покренута наредба `view'. Ако уместо ове користите
|
||
пречицу Shift\-F3, прегледач ће бити покренут без икаквог форматирања
|
||
или предобраде датотеке.
|
||
.PP
|
||
.B Филтрирано прегледање (M\-!)
|
||
.PP
|
||
Ова наредба пита за наредбу и њене аргументе (подразумевано назив
|
||
тренутно изабране датотеке), а излаз те наредбе се приказује у
|
||
уграђеном прегледачу датотека.
|
||
.PP
|
||
.B Уреди (F4)
|
||
.PP
|
||
За сада ова наредба покреће уређивач
|
||
.BR "vi",
|
||
уређивач који је задан преко променљиве окружења
|
||
.B EDITOR
|
||
или
|
||
.\"LINK2"
|
||
Уграђени уређивач датотека
|
||
.\"Internal File Editor"
|
||
ако је укључен избор use_internal_edit (Користи уграђено уређивање).
|
||
.PP
|
||
.B Копирај (F5)
|
||
.PP
|
||
Приказује дијалог за унос са одредиштем које је подразумевано
|
||
директоријум у неизабраном окну и копира тренутно изабрану датотеку
|
||
(или означене датотеке, ако је бар једна означена) у директоријум који
|
||
је корисник задао у дијалогу за унос. Space for destination
|
||
file may be preallocated relative to preallocate_space configure option.
|
||
Током овог процеса можете
|
||
притиснути пречицу C\-c или тастер ESC да бисте прекинули операцију. За
|
||
детаље о изворној масци (која је обично * или ^\\(.*\\)$, у зависности
|
||
од постављања избора `Користи обрасце љуске') и могућим џокерским
|
||
знацима у одредишту погледајте
|
||
.\"LINK2"
|
||
Копирање/преименовање са маском\&.
|
||
.\"Mask Copy/Rename"
|
||
.PP
|
||
На неким системима је могуће покренути копирање у позадини притиском
|
||
на дугме Позадина (или притиском на M\-b у дијалогу). Ставка
|
||
.\"LINK2"
|
||
Позадински послови
|
||
.\"Background jobs"
|
||
се користи за управљање позадинским пословима.
|
||
.PP
|
||
.B Направи везу (C\-x l)
|
||
.PP
|
||
Ствара тврду везу ка текућој датотеци.
|
||
.PP
|
||
.B Направи симвезу (C\-x s)
|
||
.PP
|
||
Ствара симболичку везу ка текућој датотеци. За оне који не знају шта су
|
||
везе: стварање везе ка датотеци је помало као копирање датотеке, али и
|
||
назив изворне датотеке и назив одредишне датотеке представљају исти
|
||
лик датотеке. На пример, ако уредите једну од те две датотеке, све
|
||
измене ће се појавити у обема датотекама. Неки људи везе (links) зову
|
||
надимцима (alias) или пречицама (shortcuts).
|
||
.PP
|
||
Тврда веза је сличнија стварној датотеци. Пошто је направите, не
|
||
постоји начин да се разликује извор од везе. Ако обришете било које од
|
||
та два, друго ће још увек бити нетакнуто. Веома је тешко приметити да
|
||
обе датотеке представљају исти лик. Користите тврде везе када не
|
||
желите да знате шта је шта.
|
||
.PP
|
||
Симболичка веза представља упућивање на назив изворне датотеке. Ако је
|
||
изворна датотека обрисана, симболичка веза постаје бескорисна. Веома
|
||
је лако уочити да датотеке представљају исти лик. Поноћни наредник
|
||
приказује знак `@' испрад назива датотеке ако се ради о симболичкој
|
||
вези (изузев ако се ради о симболичкој вези ка директоријуму, када се
|
||
приказује тилда (~)). Изворна датотека на коју упућује веза се
|
||
приказује у реду мини стања ако је укључен избор
|
||
.IR "Прикажи мини стање".
|
||
Користите симболичке везе када желите да избегнете забуну коју могу да
|
||
изазову тврде везе.
|
||
.PP
|
||
.B Преименуј/премести (F6)
|
||
.PP
|
||
Отвара дијалог за унос који подразумевано садржи назив директоријума
|
||
из неизабраног окна и премешта тренутно изабрану датотеку (или
|
||
означене датотеке ако постоји бар једна означена датотека) у
|
||
директоријум који је задао корисник у дијалогу за унос. Током овог
|
||
процеса, можете притиснути C\-c или ESC да бисте прекинули ову
|
||
операцију. За више детаља, погледајте горњу операцију Копирај; више
|
||
ствари је исто за обе наредбе.
|
||
.PP
|
||
на неким системима је могуће копирање у позадини преко притиска на
|
||
дугме Позадина (или притискања M\-b у дијалогу). Ставка
|
||
.\"LINK2"
|
||
Позадински послови
|
||
.\"Background jobs"
|
||
се користи за управљање позадинским процесима.
|
||
.PP
|
||
.B Направи директоријум (F7)
|
||
.PP
|
||
Отвара дијалог за унос и ствара задани директоријум.
|
||
.PP
|
||
.B Обриши (F8)
|
||
.PP
|
||
Брише тренутно изабрану датотеку или означене датотеке у третнутно
|
||
изабраном окну. Током овог процеса можете притиснути C\-c или ESC да
|
||
бисте прекинули операцију.
|
||
.PP
|
||
.B Брза пром.дир. (M\-c)
|
||
Ако вам је наредбени ред попуњен а желите да текући директоријум
|
||
поставите на неку другу вредност, косиртите наредбу
|
||
.\"LINK2"
|
||
Брза пром.дир.
|
||
.\"Quick cd"
|
||
.PP
|
||
.B Изабери групу (+)
|
||
.PP
|
||
Ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
|
||
ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени
|
||
.IR "Обрасци љуске",
|
||
регуларни изрази су слични задавању датотека у оквиру љуске (*
|
||
замењује нула или више знакова а ? један знак). Ако су
|
||
.I Обрасци љуске
|
||
искључени, онда се означавање датотека обавља обичним регуларним
|
||
изразима (погледајте ed (1)).
|
||
.PP
|
||
.B Одизабери групу (\\\\)
|
||
.PP
|
||
Користи се за одбирање групе датотека. Ово је супротна наредба од
|
||
наредбе
|
||
.IR "Изабери групу".
|
||
.PP
|
||
.B Заврши (F10, Shift\-F10)
|
||
.PP
|
||
Прекида рад у Поноћном нареднику. Када желите да завршите рад а
|
||
користите омотач љуске, користите Shift\-F10. Пречица Shift\-F10 вас
|
||
неће одвести на последњи директоријум који сте посетили у Поноћном
|
||
нареднику, већ ћете се вратити на директоријум у ком сте покренули
|
||
Поноћног наредника.
|
||
.\"NODE " Quick cd"
|
||
.SH " Брза пром.дир."
|
||
Ова наредба је корисна ако вам је наредбени ред попуњен а желите да
|
||
.\"LINK2"
|
||
промените текући директоријум
|
||
.\"The cd internal command"
|
||
без потребе да исечете и залепите наредбени ред. Ова наредба отвара
|
||
мали дијалог у ком можете да унесете све што бисте унели после наредбе
|
||
.B cd
|
||
(промени директоријум) у наредбеном реду и онда притиснете тастер
|
||
`enter'. Ово укључује све ствари које се већ налазе у
|
||
.\"LINK2"
|
||
уграђеној наредби промене директоријума\&.
|
||
.\"The cd internal command"
|
||
.\"NODE " Command Menu"
|
||
.SH " Мени `Наредба'"
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Стабло директоријума
|
||
.\"Directory Tree"
|
||
приказује илустрацију стабла директоријума.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Нађи датотеку
|
||
.\"Find File"
|
||
вам омогућава да тражите жељену датотеку. Наредба `Размени окна'
|
||
размењује садржаје два директоријумска окна.
|
||
.PP
|
||
Наредба `Укључи/искључи окна' приказује излаз последње наредбе љуске.
|
||
Ово ради само у Икс терминалу или у конзоли ГНУ\-а или FreeBSD\-а.
|
||
.PP
|
||
Наредба Упореди директоријуме (C\-x d) упоређује директоријумска окна
|
||
једно са другим. Тада можете користити наредбу Копирај (F5) да бисте
|
||
изједначили окна. Постоје три начина упоређивања. Брзи начин упоређује
|
||
само величину и датум датотека. Темељни начин упоређује сваки бајт са
|
||
сваким бајтом датотека. Темељни начин није доступан ако машина не
|
||
подржава системски позив mmap(2). Начин упоређивања Само величина
|
||
упоређује само величине датотека, а не проверава садржаје или датуме
|
||
датотека.
|
||
.PP
|
||
Историја наредби приказује списак откуцаних наредби. Изабрана наредба
|
||
се копира у наредбени ред. Историји наредби се може приступити преко
|
||
пречица M\-p и M\-n.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Брзи списак директоријума (C\-\\)
|
||
.\"Hotlist"
|
||
убрзава постављање текућег директоријума на један од често коришћених
|
||
директоријума.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Критеријум попуне окна
|
||
.\"External panelize"
|
||
вам омогућава да извршите спољашњи програм и проследите излаз тог
|
||
програма као садржај тренутног окна.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Уреди датотеку врста
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
вам омогућава да задате програме који се извршавају када покушате да
|
||
извршите, прегледате, уређујете или радите прегршт других ствари над
|
||
датотекама извесних врста (наставака назива датотека после тачке).
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Уреди датотеку менија
|
||
.\"Menu File Edit"
|
||
се може користити за уређивање корисничког менија (који се појављује
|
||
притиском на тастер F2).
|
||
.\"NODE " Directory Tree"
|
||
.SH " Стабло директоријума"
|
||
Наредба Стабло директоријума приказује илустрацију стабла директоријума.
|
||
Можете да изаберете директоријум из стабла а Поноћни наредник ће
|
||
поставити тај директоријум за текући.
|
||
.PP
|
||
Постоје два начина да покренете ову наредбу. Права наредба `Стабло
|
||
директоријума' је доступна из менија `Наредбе'. Други начин је да
|
||
изаберете поглед Стабло из менија `Лево' или `Десно'.
|
||
.PP
|
||
Да би вас ослободио дугих застоја, Поноћни наредник ствара илустрацију
|
||
стабла уз помоћ претраге малог подскупа свих директоријума. Ако
|
||
директоријума кога желите да видите нема, померите се у његов
|
||
родитељски директоријум и притисните C\-r (или F2).
|
||
.PP
|
||
Можете да користите следеће пречице:
|
||
.PP
|
||
Дозвољене су
|
||
.\"LINK2"
|
||
Опште пречице за кретање\&.
|
||
.\"General Movement Keys"
|
||
.PP
|
||
.B Enter.
|
||
У оквиру стабла директоријума, излази из стабла директоријума и
|
||
прелази у овај директоријум у текућем окну. У погледу Стабло, прелази
|
||
у овај директоријум у другом окну и остаје у режиму погледа Стабло за
|
||
текуће окно.
|
||
.PP
|
||
.B C\-r, F2 (Освежи).
|
||
Освежава садржај овог директоријума. Користите ову пречицу када је
|
||
илустрација стабла застарела: када недостају директоријуми или су
|
||
приказани директоријуми који више не постоје.
|
||
.PP
|
||
.B F3 (Заборави).
|
||
Брише овај директоријум из илустрације стабла. Користите ово да бисте
|
||
уклонили непотребне ставке из стабла. Ако желите да вратите
|
||
директоријум назад у илустрацију стабла, притисните F2 над његовим
|
||
родитељским директоријумом.
|
||
.PP
|
||
.B F4 (Статично/динамично).
|
||
Смењује режим између режима динамичне навигације (подразумевано) и
|
||
статичне навигације.
|
||
.PP
|
||
У режиму статичне навигације можете да користите тастере Навише и
|
||
Наниже да бисте изабрали директоријум. Приказани су сви познати
|
||
директоријуми.
|
||
.PP
|
||
У режиму динамичне навигације можете користити тастере Навише и Наниже
|
||
да бисте изабрали директоријум\-потомка, тастер Налево да бисте прешли
|
||
у родитељски директоријум и тастер Надесно да бисте прешли у
|
||
директоријум\-дете. Приказују се само родитељски, директоријум\-потомак
|
||
и директоријуми\-деца, док су други изостављени. Илустрација стабла се
|
||
динамички мења при проласку кроз њу.
|
||
.PP
|
||
.B F5 (Копирај).
|
||
Копира директоријум.
|
||
.PP
|
||
.B F6 (ПимПрм).
|
||
Премешта директоријум.
|
||
.PP
|
||
.B F7 (НапДир).
|
||
Прави нови директоријум у текућем директоријуму.
|
||
.PP
|
||
.B F8 (Обриши).
|
||
Брише овај директоријум из система датотека.
|
||
.PP
|
||
.B C\-s, M\-s.
|
||
Тражи следећи директоријум који задовољава ниску претраге. Ако такав
|
||
директоријум не постоји, ове пречице ће се померити један ред надоле.
|
||
.PP
|
||
.B C\-h, Backspace.
|
||
Брише последњи знак из ниске претраге.
|
||
.PP
|
||
.B Било који други знак.
|
||
Додаје знак у ниску претраге и помера се на следећи директоријум чији
|
||
назив почиње тим знаковима. У погледу Стабло морате прво да укључите
|
||
режим претраге притиснувши C\-s. Ниска претраге се приказује у реду
|
||
мини стања.
|
||
.PP
|
||
Следеће радње су доступне само у стаблу директоријума. Оне нису
|
||
подржане у погледу Стабло.
|
||
.PP
|
||
.B F1 (Помоћ).
|
||
Покреће прегледач помоћи и приказује овај одељак.
|
||
.PP
|
||
.B Esc, F10.
|
||
Излази из стабла директоријума. Не мења директоријум.
|
||
.PP
|
||
Подржан је миш. Двоструки притисак се понаша као тастер `Enter'.
|
||
Погледајте и одељак о
|
||
.\"LINK2"
|
||
подршци за миша\&.
|
||
.\"Mouse Support"
|
||
.\"NODE " Find File"
|
||
.SH " Нађи датотеку"
|
||
Одлика Нађи датотеку прво пита за почетни директоријум претраге и
|
||
назив датотеке. Притискањем дугмета Стабло можете изабрати почетни
|
||
директоријум из илустрације
|
||
.\"LINK2"
|
||
стабла директоријума\&.
|
||
.\"Directory Tree"
|
||
.PP
|
||
Поље Саржај прихвата регуларне изразе који су слични програму
|
||
egrep(1). Ово значи да морате да наводите знакове са посебним значењем
|
||
преко знака `\\'; нпр. ако тражите ниску `strcmp (' мораћете да
|
||
унесете `strcmp \\(' (без знакова навода).
|
||
.PP
|
||
Можете да почнете претрагу притискањем дугмета У реду. Током претраге
|
||
можете да обуставите поступак преко дугмета Обустави а да наставите
|
||
преко дугмета Настави.
|
||
.PP
|
||
Можете да разгледате списак датотека уз помоћ тастера Стрелица нагоре
|
||
и Стрелица надоле. Дугме Пром.дир. ће прећи у директоријум у ком се
|
||
налази тренутно изабрана датотека. Дугме Поново ће упитати за
|
||
параметре нове претраге. Дугме Заврши завршава операцију претраге.
|
||
Дугме Претвори у окно ће ставити нађене датотеке у текуће
|
||
директоријумско окно, да бисте могли да спроведете додатне операције
|
||
над њима (преглед, копирање, премештање, брисање, итд.) После
|
||
претварања у окно можете да притиснете C\-r да бисте се вратили на
|
||
обичан режим списка датотека.
|
||
.PP
|
||
Можете да направите списак директоријума које би наредба Нађи датотеку
|
||
требало да прескочи приликом претраге (на пример, ако желите да
|
||
избегнете претраге на CD\-ROM\-у или директоријуму МСД (мрежног система
|
||
датотека) који је монтиран преко споре везе).
|
||
.PP
|
||
Директоријуме које би требало избегавати би требало навести у
|
||
променљивој
|
||
.B ignore_dirs
|
||
у одељку
|
||
.B FindFile
|
||
ваше датотеке ~/.config/mc/ini.
|
||
.PP
|
||
Директоријуме би требало раздвајати двотачком; ево примера:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
[FindFile]
|
||
ignore_dirs=/cdrom:/nfs/wuarchive:/afs
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Можете да размотрите и употребу наредбе
|
||
.\"LINK2"
|
||
Критеријум попуне окна
|
||
.\"External panelize"
|
||
за неке операције. Наредба Нађи датотеку је намењена само за
|
||
једноставне упите, док уз наредбу Критеријум попуне окна можете
|
||
спроводити и најмистериозније претраге.
|
||
.\"NODE " External panelize"
|
||
.SH " Критеријум попуне окна"
|
||
Наредба Критеријум попуне окна вам омогућава да извршите спољашњи
|
||
програм и да његов излаз претворите у садржај текућег окна.
|
||
.PP
|
||
На пример, ако желите да у једном окну радите са свим симболичким
|
||
везама из текућег директоријума, можете да користите критеријум попуне
|
||
окна да бисте покренули следећу наредбу:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
find . \-type l \-print
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
По завршетку наредбе, директоријумски садржај окна неће више бити
|
||
списак свих датотека у директоријуму, већ списак свих симболичких веза.
|
||
.PP
|
||
Ако желите да окно попуните списком свих датотека које сте преузели са
|
||
сервера FTP\-а, можете да користите следећу наредбу awk\-а да бисте
|
||
издвојили назив датотеке из датотека дневника преноса:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
awk '$9 ~! /incoming/ { print $9 }' < /var/log/xferlog
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Можете и сачувати често коришћене критеријуме попуне окна под описним
|
||
називима, тако да се они касније могу брзо позвати. Ово се може
|
||
урадити куцањем наредбе у реду за унос и притиском на дугме Додај
|
||
ново. Онда унесите назив под којим желите да се сачува наредба.
|
||
Следећи пут само изаберите ту наредбу из списка \- више никад нећете
|
||
морати да је укуцавате.
|
||
.\"NODE " Hotlist"
|
||
.SH " Брзи списак"
|
||
Наредба Брзи списак директоријума приказује натписе директоријума у
|
||
брзом списку директоријума. Поноћни наредник ће прећи у директоријум
|
||
који одговара изабраном натпису. Можете да уклоните постојеће и да
|
||
доадте нове парове натписа и назива директоријума. Да бисте брзо
|
||
додали нове дирекотријуме, можете да користите наредбу Додај у брзи
|
||
списак (C\-x h), која додаје текући директоријум у брзи списак
|
||
директоријума, питавши само за натпис.
|
||
.PP
|
||
Ово убрзава промену директоријума на неки од често коришћених
|
||
директоријума. Можете да размислите и о коришћењу променљиве CDPATH,
|
||
као што је описано у опису
|
||
.\"LINK2"
|
||
наредбе уграђена пром.дир.
|
||
.\"The cd internal command"
|
||
.\"NODE " Extension File Edit"
|
||
.SH " Уреди датотеку врста"
|
||
Ово покреће ваш уређивач над датотеком
|
||
.IR ~/.config/mc/mc.ext .
|
||
Формат ове датотеке је следећи:
|
||
.PP
|
||
Сви редови који почињу на # или празни редови се одбацују.
|
||
.PP
|
||
Редови који почињу у првој колони би требало да су у следећем формату:
|
||
.PP
|
||
.IR кључна_реч/израз ,
|
||
тј. све од косе црте до знака за нови ред је
|
||
.IR израз .
|
||
.PP
|
||
.I кључна_реч
|
||
може да буде:
|
||
.TP
|
||
.I shell
|
||
\-
|
||
.I израз
|
||
је врста (без џокерских знакова). Датотека задовољава услов ако се
|
||
њено име завршава на
|
||
.IR израз .
|
||
На пример, израз:
|
||
.I shell/.tar
|
||
задовољава
|
||
.IR *.tar .
|
||
.TP
|
||
.I regex
|
||
\-
|
||
.I израз
|
||
је регуларни израз. Датотека задовољава услов ако њен назив задовољава
|
||
регуларни израз.
|
||
.TP
|
||
.I type
|
||
\-
|
||
.I израз
|
||
је регуларни израз. Датотека задовољава услов ако излаз наредбе
|
||
.I file %f
|
||
без почетног дела `назив_датотеке:' задовољава регуларни израз
|
||
.IR израз .
|
||
.TP
|
||
.I default
|
||
\- (подразумевано) задовољава било која датотека.
|
||
.I израз
|
||
се занемарује.
|
||
.TP
|
||
.I include
|
||
\- означава општи одељак.
|
||
.I израз
|
||
је назив одељка.
|
||
.PP
|
||
Други редови би требало да почињу размаком или табулатором и требало
|
||
би да су у формату:
|
||
.I кључна_реч=наредба
|
||
(без размака око знака =), где би
|
||
.I кључна_реч
|
||
требало да буде:
|
||
.I Open
|
||
(покретање при притиску на тастер `Enter' или двоструком притиску
|
||
дугмета миша),
|
||
.I View
|
||
(преглед са F3),
|
||
.I Edit
|
||
(уређивање са F4) или
|
||
.I Include
|
||
(за додавање правила из општег одељка).
|
||
.I наредба
|
||
је било која наредба љуске од једног реда, уз једноставну
|
||
.\"LINK2"
|
||
замену макроа\&.
|
||
.\"Macro Substitution"
|
||
.PP
|
||
Правила се задовољавају од врха до дна, па је стога редослед битан.
|
||
Ако одговарајућа радња не постоји, претрага се наставља, као да
|
||
правило није ни постојало (нпр. ако датотека задовољава први и други
|
||
унос а радња под `View' (Преглед) недостаје у првом уносу, онда ће се
|
||
при притиску на F3 користити радња под `View' из другог уноса).
|
||
Правило
|
||
.I default
|
||
(подразумевано) би требало да задовољи све радње.
|
||
.\"NODE " Background jobs"
|
||
.SH " Позадински послови"
|
||
Ово вам омогућава да управљате стањем било ког позадинског процеса
|
||
Поноћног наредника (за сада се у позадини могу обављати само копирање
|
||
и премештање датотека). Одавде можете да заустављате, поново покрећете
|
||
и убијате позадинске послове.
|
||
.\"NODE " Menu File Edit"
|
||
.SH " Уреди датотеку менија"
|
||
Кориснички мени је мени корисних радњи кога корисник може
|
||
прилагођавати. Када приступите корисничком менију, користи се
|
||
датотека .mc.menu из текућег директоријума, уколико она постоји, али само
|
||
уколико је њен власник корисник или администратор (root) и није
|
||
дозвољен упис у њу од стране других (света). Ако таква датотека није
|
||
нађена, на исти начин се покушава са датотеком ~/.config/mc/menu, а иначе ПН
|
||
користи подразумевану датотеку менија за цео систем
|
||
@prefix@/share/mc/mc.menu.
|
||
.PP
|
||
Формат датотеке менија је веома једноставан. Редови који почињу било
|
||
чим осим размака или табулатора се узимају за ставке менија (да би се
|
||
користио за пречицу, први знак би требало да буде слово). Сви редови
|
||
који почињу размаком или табулатором су наредбе које ће се извршити
|
||
при избору тог уноса.
|
||
.PP
|
||
Када је неки од избора изабран, сви наредбени редови избора се
|
||
копирају у привремену датотеку у привременом директоријуму (обично
|
||
/usr/tmp) и онда се та датотека извршава. Ово омогућава кориснику да у
|
||
меније смести обичне наредбе љуске. Такође, пре извршавања кода менија
|
||
се примењује једноставна замена макроа. За више информација,
|
||
погледајте одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
замена макроа\&.
|
||
.\"Macro Substitution"
|
||
.PP
|
||
Ево примера датотеке mc.menu:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
A Истреса садржај тренутно изабране датотеке
|
||
od \-c %f
|
||
|
||
B Уређује пријаву грешке и шаље је администратору
|
||
I=`mktemp ${MC_TMPDIR:\-/tmp}/mail.XXXXXX` || exit 1
|
||
vi $I
|
||
mail \-s "Грешка у поноћном нареднику" root < $I
|
||
rm \-f $I
|
||
|
||
M Чита пошту
|
||
emacs \-f rmail
|
||
|
||
N Чита вести са Usenet\-а
|
||
emacs \-f gnus
|
||
|
||
H Позива читач хипертекста info
|
||
info
|
||
|
||
J Рекурзивно копира текући директоријум у друго окно
|
||
tar cf \- . | (cd %D && tar xvpf \-)
|
||
|
||
K Прави издање текућег поддиректоријума
|
||
echo \-n "Назив датотеке за расподелу: "
|
||
read tar
|
||
ln \-s %d `dirname %d`/$tar
|
||
cd ..
|
||
tar cvhf ${tar}.tar $tar
|
||
|
||
= f *.tar.gz | f *.tgz & t n
|
||
X Издваја садржај компримоване датотеке врсте `tar'
|
||
tar xzvf %f
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
.B Услови подразумевања
|
||
.PP
|
||
Пре сваке ставке менија могу се навести услови. Услов мора да почиње
|
||
од прве колоне са знаком `='. Ако је услов тачан, ставка менија ће
|
||
бити подразумевана ставка.
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
Синтакса услова: = <под\-усл>
|
||
или: = <под\-усл> | <под\-усл> ...
|
||
или: = <под\-усл> & <под\-усл> ...
|
||
|
||
Под\-услови могу да буду:
|
||
|
||
y <образац> синтакса тренутне датотеке задовољава образац.
|
||
(само у менију уређивача)
|
||
f <образац> назив текуће датотеке задовољава образац?
|
||
F <образац> датотека у другом окну задовољава образац?
|
||
d <образац> текући директоријум задовољава образац?
|
||
D <образац> други директоријум задовољава образац?
|
||
t <врста> врста текуће датотеке је <врста>?
|
||
T <врста> врста друге датотеке је <врста>?
|
||
x <називдат> да ли је датотека извршна?
|
||
! <под\-усл> негира резултат под\-услова
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Образац је обичан образац љуске или регуларни израз, што зависи од
|
||
избора `обрасци љуске'. Можете да заобиђете глобалну вредност избора
|
||
`обрасци љуске' стављањем `shell_patterns=x' у први ред датотеке
|
||
менија (`x' може да буде 0 или 1).
|
||
.PP
|
||
Врсту чине један или више следећих знакова:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
n није директоријум
|
||
r обична датотека
|
||
d директоријум
|
||
l веза
|
||
c знаковни уређај
|
||
b блок уређај
|
||
f ПРУПРИ \- први у, први из (FIFO, цев)
|
||
s утичница
|
||
x извршна датотека
|
||
t означено
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
На пример, `rlf' означава обичну датотеку, везу или прупри. Врста `t'
|
||
је помало посебна, јер делује над окном уместо над датотеком. Услов
|
||
`=t t' је тачан уколико постоје означене датотеке у текућем окну а
|
||
нетачан уколико не постоје.
|
||
.PP
|
||
Ако услов почиње са `=?' уместо са `=' биће приказан траг за
|
||
поправљање кадгод се рачуна вредност услова.
|
||
.PP
|
||
Услови се рачунају слева надесно. Ово значи да се
|
||
.nf
|
||
= f *.tar.gz | f *.tgz & t n
|
||
.fi
|
||
рачуна као
|
||
.nf
|
||
( (f *.tar.gz) | (f *.tgz) ) & (t n)
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Ево примера употребе услова:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
= f *.tar.gz | f *.tgz & t n
|
||
L Набраја садржај компримоване архиве врсте `tar'
|
||
gzip \-cd %f | tar xvf \-
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
.B Услови додавања
|
||
.PP
|
||
Ако услов почиње знаком `+' (или `+?') уместо знаком `=' (или `=?'),
|
||
онда се назива условом додавања. Ако је такав услов тачан, ставка
|
||
менија ће бити укључена у мени. Ако је услов нетачан, ставка менија
|
||
неће бити укључена у мени.
|
||
.PP
|
||
Можете да комбинујете услове подразумевања са условима додавања
|
||
почињући услов знаком `+=' или `=+' (или `+=?' или `=+?' ако желите
|
||
траг за поправљање). Ако желите да користите два различита услова \-
|
||
један за додавање а други за подразумевање, можете да пре ставке
|
||
менија ставите два реда услова, један који почиње знаком `+' и други
|
||
који почиње знаком `='.
|
||
.PP
|
||
Коментари почињу знаком `#'. Додатни редови коментара морају да почињу
|
||
знаком `#', размаком или табулатором.
|
||
.\"NODE " Options Menu"
|
||
.SH " Мени `Избори'"
|
||
Поноћни наредник поседује неке изборе који се могу смењивати из
|
||
неколико дијалога који су доступни из овог менија. Избори су укључени
|
||
ако се испред њих налазе звездица или знак `x'.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Подешавања
|
||
.\"Configuration"
|
||
отвара дијалог из кога можете променити већину поставки Поноћног
|
||
наредника.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Изглед
|
||
.\"Layout"
|
||
отвара дијалог из кога можете задати прегршт избора који управљају
|
||
изгледом екрана ПН.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Потврде
|
||
.\"Confirmation"
|
||
отвара дијалог из кога можете задати које радње желите да потврђујете.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Битова у приказу
|
||
.\"Display bits"
|
||
отвара дијалог из кога можете да изаберете које знакове ваш терминал
|
||
може да прикаже.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Научи тастере
|
||
.\"Learn keys"
|
||
отвара дијалог из кога можете да испробате тастере који не функционишу
|
||
на неким терминалима и да их поправите.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Виртуални СД
|
||
.\"Virtual FS"
|
||
отвара дијалог из кога можете да задате неке изборе који су у вези са
|
||
ВСД.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.\"LINK2"
|
||
Сачувај подешавања
|
||
.\"Save Setup"
|
||
чува текуће поставке менија `Лево', `Десно' и `Избори'. Такође се чува
|
||
и нешто других поставки.
|
||
.\"NODE " Configuration"
|
||
.SH " Подешавања"
|
||
Избори из овог дијалога се деле у три групе: Избори окна, Пауза после
|
||
покретања и Други избори.
|
||
.PP
|
||
.B Избори окна
|
||
.PP
|
||
.I Прикажи резервне датотеке.
|
||
Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати датотеке које се
|
||
завршавају тилдом (~). Иначе оне неће бити приказане (као код избора
|
||
`\-B' ГНУ\-ове наредбе `ls').
|
||
.PP
|
||
.I Прикажи сакривене датотеке.
|
||
Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати све датотеке које
|
||
почињу тачком (као наредба `ls \-a').
|
||
.PP
|
||
.I После ознаке иди доле.
|
||
Ако је ово укључено, ред за бирање ће се померати надоле када означите
|
||
датотеку (било тастера `Insert').
|
||
.PP
|
||
.I Падајући менији.
|
||
Ако је овај избор укључен, падајући менији биће отворени приликом
|
||
притиска на тастер
|
||
.BR "F9".
|
||
Иначе, добићете само наслов менија и мораћете да мени отворите преко
|
||
тастера са стрелицама или пречицама. Препоручује се да користите
|
||
пречице.
|
||
.PP
|
||
.I Мешани приказ.
|
||
Ако је овај избор укључен, датотеке и директоријуми ће бити приказани
|
||
помешано. Ако је овај избор искључен, директоријуми (и везе ка
|
||
директоријумима) ће бити приказани на почетку списка а друге датотеке
|
||
испод њих.
|
||
.PP
|
||
.I Брзо учитавање директоријума.
|
||
Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће употребљавати трик да
|
||
одреди да ли се садржај директоријума променио. Трик се састоји у томе
|
||
да се директоријум освежава само ако је промењен и\-чвор директоријума;
|
||
ово значи да се поновно учитавање дешава само при стварању или брисању
|
||
датотека. Ако је оно што се променило и\-чвор датотеке у директоријуму
|
||
(промена величине датотеке, режима или власника, итд.), приказ се не
|
||
ажурира. Тада, уколико сте укључили овај избор, морате ручно (уз C\-r)
|
||
да освежите садржај директоријума.
|
||
.PP
|
||
.B Пауза после покретања
|
||
.PP
|
||
После извршавања ваших наредби, Поноћни наредник се може паузирати,
|
||
тако да имате могућност да прегледате излаз наредбе. Постоје три
|
||
могуће поставке ове променљиве:
|
||
.PP
|
||
.I Никад.
|
||
Ово значи да не желите да видите излаз ваше наредбе. Ако користите
|
||
конзолу ГНУ\-а или FreeBSD\-а или Икс терминал, моћи ћете да видите
|
||
излаз наредбе куцајући C\-o.
|
||
.PP
|
||
.I На глупим терминалима.
|
||
Добићете поруку о паузи на терминалима који нису способни да прикажу
|
||
излаз последње извршене наредбе (сваки терминал који није Икс терминал
|
||
или конзола ГНУ\-а).
|
||
.PP
|
||
.I Увек.
|
||
Програм ће паузирати после извршавања свих ваших наредби.
|
||
.PP
|
||
.B Други избори
|
||
.PP
|
||
.I Брбљиви рад.
|
||
Ово смењује брбљивост (приказивање дијалога за сваку операцију) код
|
||
операција копирања, преименовања и брисања. Ако имате спори терминал,
|
||
можда ћете желети да искључите брбљиви рад. Он се аутоматски искључује
|
||
ако је брзина вашег терминала мања од 9600 б/с.
|
||
.PP
|
||
.I Рачунај укупне збирове.
|
||
Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник рачуна укупне величине у
|
||
бајтовима и укупни број датотеке пре било које операције копирања,
|
||
преименовања и брисања. Ово ће вам приказати тачније показатеље
|
||
напретка науштрб нешто брзине. Овај избор нема ефекта ако је искључен
|
||
избор
|
||
.IR "Брбљиви рад".
|
||
.PP
|
||
.I Обрасци љуске.
|
||
Наредбе избора, одизбора и филтрирања подразумевано користе љусколике
|
||
регуларне изразе. Да би се ово постигло, примењују се следећа
|
||
претварања: знак `*' се замењује ниском `.*' (нула или више знакова);
|
||
знак `?' се замењује знаком `.' (тачно један знак) а знак `.'
|
||
дословном тачком. Ако је овај избор искључен, регуларни изрази су
|
||
као они описани у упутству за ed(1).
|
||
.PP
|
||
.I Аутоматско чување подешавања.
|
||
Ако је овај избор укључен, подесиви избори Поноћног наредника ће бити
|
||
сачувани у датотеци ~/.config/mc/ini при изласку из Поноћног наредника.
|
||
.PP
|
||
.I Аутоматски менији.
|
||
Ако је овај избор укључен, при покретању Поноћног наредника ће бити
|
||
позван кориснички мени. Ово је корисно за изградњу менија за
|
||
почетнике.
|
||
.PP
|
||
.I Користи уграђени уређивач.
|
||
Ако је овај избор укључен, за уређивање датотека ће бити коришћен
|
||
уграђени уређивач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
|
||
уређивач задан у променљивој окружења
|
||
.BR "EDITOR".
|
||
Ако уређивач није задан, биће коришћен
|
||
.BR "vi".
|
||
Погледајте одељак о
|
||
.\"LINK2"
|
||
уграђеном уређивачу датотека\&.
|
||
.\"Internal File Editor"
|
||
.PP
|
||
.I Користи уграђени прегледач.
|
||
Ако је овај избор укључен, за преглед датотека биће коришћен уграђени
|
||
прегледач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
|
||
страничник задан у променљивој окружења
|
||
.BR "PAGER".
|
||
Ако страничник није задан, биће коришћена наредба
|
||
.BR "view".
|
||
Погледајте одељак о
|
||
.\"LINK2"
|
||
уграђеном прегледачу датотека\&.
|
||
.\"Internal File Viewer"
|
||
.PP
|
||
.I Допуна: прикажи све.
|
||
У случају да је допуна двосмислена, Поноћни командир ће подразумевано
|
||
отворити прозор са свим могућим
|
||
.\"LINK2"
|
||
допунама\&,
|
||
.\"Completion"
|
||
али само уколико притиснете
|
||
.B M\-Tab
|
||
и други пут. Први пут ће само допунити онолико колико је то могуће и
|
||
писнути у случају двосмислености. Укључите овај избор ако желите да
|
||
видите све могуће допуне после само једног притиска на
|
||
.BR "M\-Tab".
|
||
.PP
|
||
.I Ротирајућа црта.
|
||
Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће у својству показатеља
|
||
напретка приказати ротирајућу црту у доњем десном углу.
|
||
.PP
|
||
.I Lynx\-олико кретање.
|
||
Ако је овај избор укључен, моћи ћете да користите тастере са
|
||
стрелицама да бисте се аутоматски пребацили у директоријум ако је
|
||
текући избор поддиректоријум а наредбени ред празан. Подразумевано је
|
||
овај избор искључен.
|
||
.PP
|
||
.I Пром.дир. прати везе.
|
||
Овај избор, у случају да је постављен, казује Поноћном нареднику да
|
||
прати логички ланац директоријума при промени текућег директоријума,
|
||
било у окнима, било при коришћењу наредбе `cd' (промена
|
||
директоријума). Ово је подразумевано понашање љуске `bash'. Када је
|
||
овај избор искључен, Поноћни наредник ће пратити праву структуру
|
||
директоријума, па ће вас наредба `cd ..' (постављање текућег
|
||
директоријума на родитељски директоријум), у случају да сте ушли у
|
||
директоријум преко везе, пребацити у стварног родитеља текућег
|
||
директоријума, а не у директоријум у ком је веза.
|
||
.PP
|
||
.I Безбедно брисање.
|
||
Ако је овај избор укључен, он отежава ненамерно брисање датотека.
|
||
Наиме, тада је подразумевани избор у дијалозима потврде `Не' уместо
|
||
`Да'. Овај избор је подразумевано искључен.
|
||
.\"NODE " Layout"
|
||
.SH " Изглед"
|
||
Дијалог Изглед вам омогућује да промените општи изглед екрана. Можете
|
||
да задате да ли ће бити приказани ред менија, наредбени одзивник, ред
|
||
савета и ред функцијских тастера. У конзолама ГНУ\-а или FreeBSD\-а
|
||
можете да задате колико редова је приказано у прозору излаза.
|
||
.PP
|
||
Остатак екранске области заузимају два директоријумска окна. Можете да
|
||
задате да ли се та област дели усправно или положено. Подела може бити
|
||
подједнака или можете да задате неједнаку поделу.
|
||
.PP
|
||
Можете да задате да ли би требало истицати посебним
|
||
.\"LINK2"
|
||
бојама
|
||
.\"Colors"
|
||
.I дозволе
|
||
и
|
||
.IR "врсте датотека".
|
||
Ако је укључено истицање дозвола, делови
|
||
.\"LINK2"
|
||
поља приказа
|
||
.\"Listing Mode..."
|
||
.I perm (дозволе)
|
||
и
|
||
.IR "mode (окталне дозволе)",
|
||
који се примењују на корисника Поноћног наредника ће бити истакнути
|
||
бојом коју задаје кључна реч
|
||
.IR "selected".
|
||
Ако је укључено истицање врста датотека, датотеке се фарбају у складу
|
||
са њиховом врстом (нпр. директоријум, датотека сржи, извршна датотека,
|
||
итд.).
|
||
.PP
|
||
Ако је укључен избор
|
||
.IR "Прикажи мини стање",
|
||
при дну окана се приказује један ред података о стању тренутно
|
||
изабране ставке.
|
||
.PP
|
||
Када је покренут у имитатору терминала за Икс, Поноћни наредник
|
||
поставља наслов терминалског прозора на текући радни директоријум и
|
||
ажурира га по потреби. Ако је ваш имитатор терминала покварен и видите
|
||
неисправан излаз при покретању и промени текућег директоријума,
|
||
искључите избор
|
||
.IR "Наслов прозора Икс терминала".
|
||
.\"NODE " Confirmation"
|
||
.SH " Потврде"
|
||
У овом менију можете подесити изборе потврде при брисању, преписивању
|
||
датотека, извршавању датотека притиском на тастер `enter' и завршавању
|
||
рада у програму.
|
||
.\"NODE " Display bits"
|
||
.SH " Битова у приказу"
|
||
Ово се користи за подешавање опсега видљивих знакова на екрану. Ово
|
||
подешавање може да буде `7 бита' или `7\-bit ASCII' ако ваш терминал
|
||
или библиотека `curses' подржавају само седмобитни излаз. Поставка
|
||
`ISO\-8859\-1' приказује све знаке из мапе изо 8859\-1 а `Пуно осмобитно'
|
||
је за оне терминале који могу да прикажу пуне осмобитне знаке.
|
||
.\"NODE " Learn keys"
|
||
.SH " Научи тастере"
|
||
Овај дијалог вам омогућава да испробате и промените функцијске
|
||
тастере, курсорске стрелице и неке друге тастере, како би они исправно
|
||
радили на вашем терминалу. Често ово није случај, јер су многе
|
||
терминалске базе непотпуне или покварене.
|
||
.PP
|
||
Можете се кретати уз помоћ тастера `Tab' и пречица за кретање програма
|
||
`vi' (`h' лево, `j' наниже, `k' навише и `l' десно). Чим једном
|
||
притиснете било који тастер за померање курсора и он је препознат,
|
||
можете користити и њега.
|
||
.PP
|
||
Можете испробавати тастере притиском на сваки од њих. Када притиснете
|
||
тастер и он је исправно препознат, поред назива тог тастера би требало
|
||
да се појави `Да'. Чим је тастер означен са `Да', он поприма своје
|
||
уобичајено значење, нпр. при првом притиску на F1 обавиће се само
|
||
провера тог тастера, али после ње ће притисак на тај тастер приказати
|
||
помоћ. Исто важи и за тастере са стрелицама. Тастер `Tab' би требало
|
||
увек да функционише.
|
||
.PP
|
||
Ако неки тастери не раде исправно, нећете видети `Да' при притиску на
|
||
њих. Онда ћете можда желети да их измените. То можете учинити
|
||
притиском на дугме са називом тог тастера (мишем или притиском на
|
||
тастер `Enter' или размакницу после бирања дугмета тастером `Tab' или
|
||
стрелицама). Онда ће се појавити прозор који ће од вас тражити да
|
||
притиснете тај тастер. Притисните га и сачекајте док прозор не
|
||
нестане. Ако желите да прекинете, притисните само једном тастер
|
||
`Escape' и сачекајте.
|
||
.PP
|
||
Кад завршите са свим тастерима, можете да их сачувате. Дефиниције
|
||
тастера које сте задали ће бити уписане у одељак [terminal:TERM] ваше
|
||
датотеке ~/.config/mc/ini (где `TERM' представља назив вашег текућег
|
||
терминала). Дефиниције тастера који су већ исправно радили се не
|
||
чувају.
|
||
.\"NODE " Virtual FS"
|
||
.SH " Виртуални СД"
|
||
Овај избор вам пружа могућност управљања подешавањима
|
||
.\"LINK2"
|
||
виртуалног система датотека\&.
|
||
.\"Virtual File System"
|
||
.PP
|
||
Поноћни наредник чува у меморији податке о неким виртуалним системима
|
||
датотека да би убрзао приступ датотекама из тог система (нпр. спискови
|
||
датотека добављени са сервера FTP\-а).
|
||
.PP
|
||
Такође, како би приступио садржају компримованих датотека (нпр.
|
||
компримованих датотека врсте `tar'), Поноћни наредник мора да створи
|
||
привремену некомпримовану датотеку на вашем диску.
|
||
.PP
|
||
Како и подаци у меморији и привремене датотеке на диску заузимају
|
||
ресурсе, можда ћете желети да подесите параметре остављених података
|
||
како бисте смањили количину употребљених ресурса или повећали брзину
|
||
приступа често коришћеним системима датотека.
|
||
.PP
|
||
.I Систем датотека врсте `tar'
|
||
мора да прочита целу датотеку само да би приказао списак датотека,
|
||
због формата архива врсте `tar'. Како је већина датотека врсте `tar'
|
||
обично компримована, (обичне датотеке врсте `tar' су угрожена врста),
|
||
систем датотека врсте `tar' мора да их отпакује на диск, на привремено
|
||
место, и тек тада приступи отпакованој датотеци као што би приступио
|
||
обичној датотеци врсте `tar'.
|
||
.PP
|
||
Сад, пошто сви ми волимо да разгледамо датотеке и датотеке врсте `tar'
|
||
свуда на диску, уобичајено је да ћете напустити датотеку врсте `tar' и
|
||
касније је поново посетити. Пошто је отпакивање споро, Поноћни
|
||
наредник ће на одређено време смештати све податке у меморију. Када то
|
||
одређено време истекне, биће ослобођени сви ресурси додељени том
|
||
систему датотека. Подразумевано време чекања је један минут.
|
||
.PP
|
||
.\"LINK2"
|
||
Систем датотека FTP\-а
|
||
.\"FTP File System"
|
||
(ftpfs) вам омогућава да разгледате директоријуме на удаљеним
|
||
серверима FTP\-а. Он садржи неколико избора.
|
||
.PP
|
||
.I анонимна лозинка за ftp
|
||
је лозинка која ће се користити када се пријављујете као `anonymous'.
|
||
Нека места захтевају исправну адресу епоште. Са друге стране,
|
||
вероватно не желите да остављате вашу праву адресу епоште на
|
||
непровереним местима, а посебно уколико не користите филтрирање
|
||
нежељене поште.
|
||
.PP
|
||
ftpfs чува списак директоријума који добавља са сервера FTP\-а у
|
||
остави. Време трајања оставе се може подесити избором
|
||
.IR "`истекло време за оставу дир. ftpfs\-а'".
|
||
Ниска вредност овог избора може успорити сваку радњу над ftpfs\-ом, јер
|
||
онда свака радња захтева слање захтева серверу FTP\-а.
|
||
.PP
|
||
Можете да задате посредничког домаћина FTP\-а. Пазите, јер је већина
|
||
модерних заштитних зидова у потпуности неприметна, макар за FTP
|
||
(погледајте доле), па се посредници за FTP сматрају застарелим.
|
||
.PP
|
||
Ако није укључено
|
||
.IR "Увек користи посредника за ftp",
|
||
можете да користите узвичник да бисте укључили посредника за извесне
|
||
домаћине. Погледајте одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Систем датотека FTP\-а
|
||
.\"FTP File System"
|
||
за примере.
|
||
.PP
|
||
Ако је овај избор укључен, програм ће или: гледати датотеку
|
||
@prefix@/lib/mc/mc.no_proxy и тражити редове који садрже називе
|
||
домаћина који су локални (ако назив домаћина почиње тачком,
|
||
претпоставља се да се ради о домену) и претпоставиће да су називи
|
||
домаћина без тачака непосредно приступачни. Свим другим домаћинима ће
|
||
се приступати кроз заданог посредника за FTP.
|
||
.PP
|
||
Можете да укључите употребу датотеке
|
||
.IR "~/.netrc",
|
||
у којој се чувају корисничка имена и лозинке за сервере ftp\-а.
|
||
Погледајте netrc(5) за опис формата датотке .netrc.
|
||
.PP
|
||
.I Користи пасивни режим
|
||
укључује употребу пасивног режима FTP\-а, при коме повезивање ради
|
||
преноса података покреће клијент, а не сервер. Овај избор се
|
||
препоручује и подразумевано је укључен. Ако се овај избор искључи,
|
||
податковна повезивања покреће сервер. Ово може да не ради са одређеним
|
||
заштитним зидовима.
|
||
.\"NODE " Save Setup"
|
||
.SH " Сачувај подешавања"
|
||
При покретању, Поноћни наредник ће покушати да учита податке о
|
||
покретању из датотеке ~/.config/mc/ini. Ако ова датотека не постоји, учитаће
|
||
податке из датотеке са подешавањима за цео систем. Ако ни она не
|
||
постоји, ПН ће користити подразумеване поставке.
|
||
.PP
|
||
Наредба
|
||
.I Сачувај подешавања
|
||
ствара датотеку ~/.config/mc/ini чувањем текућих поставки менија
|
||
.\"LINK2"
|
||
`Лево', `Десно'
|
||
.\"Left and Right Menus"
|
||
и
|
||
.\"LINK2"
|
||
`Избори'\&.
|
||
.\"Options Menu"
|
||
.PP
|
||
Ако укључите избор
|
||
.IR "Аутоматско чување подешавања",
|
||
ПН ће увек чувати текуће поставке при излазу.
|
||
.PP
|
||
Постоје и поставке које се не могу променити из менија. Да бисте
|
||
променили те поставке, морате да уређујете датотеку са поставкама из
|
||
вашег омиљеног уређивача. Погледајте одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Посебне поставке
|
||
.\"Special Settings"
|
||
за више информација.
|
||
.SH ""
|
||
.\"NODE "Executing operating system commands"
|
||
.SH "Извршавање наредби оперативног система"
|
||
Можете да извршите наредбе укуцавши их непосредно у ред за унос
|
||
Поноћног наредника, или избором програма кога желите да извршите редом
|
||
за бирање у окну и притиском на тастер `Enter'.
|
||
.PP
|
||
Уколико притиснете тастер `Enter' над датотеком која није извршна,
|
||
Поноћни наредник ће упоредити врсту изабране датотеке са врстама из
|
||
.\"LINK2"
|
||
датотеке врста\&.
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
Ако је пронађена врста која одговара траженој, онда ће се извршити код
|
||
придружен тој врсти. Пре извршења наредбе врши се веома једноставно
|
||
.\"LINK2"
|
||
раширење макроа\&.
|
||
.\"Macro Substitution"
|
||
.\"NODE " The cd internal command"
|
||
.SH " Уграђена наредба пром.дир."
|
||
Наредбу
|
||
.I cd (промена текућег директоријума)
|
||
тумачи Поноћни наредник; она се не предаје наредбеној љусци ради
|
||
извршавања. Стога се можда неће вршити сва она згодна раширења и
|
||
замене макроа које обавља ваша љуска, иако ће се нека примењивати:
|
||
.PP
|
||
.I Замена тилде.
|
||
Тилда (~) ће се заменити називом вашег домаћег директоријума, а ако
|
||
додате корисничко име после тилде, биће замењена називом корисничког
|
||
директоријума заданог корисника.
|
||
.PP
|
||
На пример, ~guest представља домаћи директоријум корисника guest, а
|
||
~/guest је директоријум под именом guest у вашем домаћем
|
||
директоријуму.
|
||
.PP
|
||
.I Претходни директоријум.
|
||
Можете скочити на директоријум који сте претходно користили уз посебан
|
||
назив директоријума: `\-', овако:
|
||
.B cd \-
|
||
.PP
|
||
.I Директоријуми CDPATH\-а.
|
||
Ако се директоријум задан у наредби
|
||
.B cd
|
||
не налази у текућем директоријуму, Поноћни наредник ће користити
|
||
вредност променљиве окружења
|
||
.B CDPATH
|
||
да би тражио директоријум у било ком директоријуму наведеном у тој
|
||
променљивој.
|
||
.PP
|
||
На пример, могли бисте да подесите вашу променљиву
|
||
.B CDPATH
|
||
на ~/src:/usr/src, тиме омогућивши да пређете у било који
|
||
поддиректоријум унутар директоријума ~/src и /usr/src, и то са било
|
||
ког места у систему датотека, користећи његов релативни назив (нпр. cd
|
||
linux би вас одвело у /usr/src/linux).
|
||
.\"NODE " Macro Substitution"
|
||
.SH " Замена макроа"
|
||
Приликом приступа
|
||
.\"LINK2"
|
||
корисничком менију\&,
|
||
.\"Menu File Edit"
|
||
извршења
|
||
.\"LINK2"
|
||
наредбе зависне од врсте\&,
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
или покретања наредбе из уноса наредбеног реда, врши се једноставна
|
||
замена макроа.
|
||
.PP
|
||
Макрои су следећи:
|
||
.TP
|
||
.I %i
|
||
Увлачење белинама, једнако позицији колоне курсора. Примењује се само
|
||
у менију уређивача.
|
||
.TP
|
||
.I %y
|
||
Врста синтаксе текуће датотеке. Примењује се само у менију уређивача.
|
||
.TP
|
||
.I %k
|
||
Назив датотеке блока уређивача.
|
||
.TP
|
||
.I %e
|
||
Назив датотеке са грешкама.
|
||
.TP
|
||
.I %m
|
||
Назив текуће датотеке менија.
|
||
.TP
|
||
.IR %f " и " %p
|
||
Назив текуће датотеке.
|
||
.TP
|
||
.I %x
|
||
Врста текуће датотеке.
|
||
.TP
|
||
.I %b
|
||
Назив текуће датотеке без врсте.
|
||
.TP
|
||
.I %d
|
||
Назив текућег директоријума.
|
||
.TP
|
||
.I %F
|
||
Назив текуће датотеке у неизабраном окну.
|
||
.TP
|
||
.I %D
|
||
Назив директоријума у неизабраном окну.
|
||
.TP
|
||
.I %t
|
||
Тренутно означене датотеке.
|
||
.TP
|
||
.I %T
|
||
Означене датотеке у неизабраном окну.
|
||
.TP
|
||
.IR %u " и " %U
|
||
Слични макроима %t и %T, али с том разликом што се датотеке
|
||
одозначавају. Можете да користите овај макро једном за ставку менија
|
||
или датотеку врста, јер при следећем извршавању ниједна датотека неће
|
||
бити означена.
|
||
.TP
|
||
.IR %s " и " %S
|
||
Код изабраних датотека: означене датотеке, уколико постоје. У
|
||
супротном, назив текуће датотеке.
|
||
.TP
|
||
.I %cd
|
||
Ово је посебан макро који се користи за постављање текућег
|
||
директоријума на директоријум задан пре макроа. Ово се пре свега
|
||
користи као спрега за
|
||
.\"LINK2"
|
||
виртуални систем датотека\&.
|
||
.\"Virtual File System"
|
||
.TP
|
||
.I %view
|
||
Овај макро се користи за покретање уграђеног прегледача. Он се може
|
||
користити засебно, или уз аргументе. Уколико му задате аргументе, они
|
||
би требало да се окруже витичастим заградама.
|
||
.IP
|
||
Аргументи су следећи:
|
||
.I ascii
|
||
да би се захтевао режим аскија;
|
||
.I hex
|
||
да би се захтевао хексадекадни режим;
|
||
.I nroff
|
||
да би се наложило прегледачу да тумачи низове за полуцрна слова и
|
||
подвлачење програма nroff;
|
||
.I unformatted
|
||
да би се наложило прегледачу да не тумачи наредбе nroff\-а за полуцрна
|
||
слова и подвлачење.
|
||
.TP
|
||
.I %%
|
||
Знак %
|
||
.TP
|
||
.I %{неки текст}
|
||
Пита за замену. Приказује се прозор за унос а текст унутар витичастих
|
||
заграда се користи као одзивник. Макро се замењује текстом који је
|
||
унео корисник. Корисник може да притисне тастере ESC или F10 за
|
||
поништавање. Овај макро још увек не ради у наредбеном реду.
|
||
.TP
|
||
.I %var{ENV:подраз}
|
||
Уколико променљива љуске
|
||
.I ENV
|
||
није постављена, користи се вредност
|
||
.IR "подраз".
|
||
Иначе, користи се вредност променљиве
|
||
.IR "ENV".
|
||
.\"NODE " The subshell support"
|
||
.SH " Подршка за подљуске"
|
||
Подршка за подљуске је избор у време превођења програма; она ради са
|
||
љускама bash, tcsh и zsh.
|
||
.PP
|
||
Када се код подљуске покрене, Поноћни наредник ће зачети упоредни
|
||
примерак љуске (оне задане у променљивој
|
||
.BR "SHELL",
|
||
а ако она није задана, онда оне у датотеци /etc/passwd) и покренути га
|
||
у псеудотерминалу; уместо се да покреће нова љуска сваки пут при
|
||
извршењу наредбе, наредба ће бити прослеђена подљусци као да сте је ви
|
||
укуцали. Ово вам омогућава и да мењате променљиве љуске, користите
|
||
функције љуске и задајете надимке који ће важити до изласка из
|
||
Поноћног наредника.
|
||
.PP
|
||
Уколико користите љуску
|
||
.BR "bash",
|
||
можете да задате наредбе које се извршавају при покретању подљуске у
|
||
вашој датотеци ~/.local/share/mc/bashrc а посебне мапе тастатуре у датотеци
|
||
~/.local/share/mc/inputrc.
|
||
Корисници љуске
|
||
.B tcsh
|
||
могу да задају наредбе које се извршавају при покретању у датотеци
|
||
~/.local/share/mc/tcshrc.
|
||
.PP
|
||
При употреби кода подљуске, можете било када да обуставите апликације
|
||
пречицом C\-o и вратите се у Поноћног наредника; уколико сте обуставили
|
||
апликацију, нећете моћи да се покрећете друге спољашње наредбе све док
|
||
не завршите рад у апликацији коју сте обуставили.
|
||
.PP
|
||
Додатна одлика употребе подљуски је да се за одзивник који приказује
|
||
Поноћни наредник користи исти одзивник који користите у љусци.
|
||
.PP
|
||
Одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
ИЗБОРИ
|
||
.\"OPTIONS"
|
||
садржи више информација о томе како можете да управљате кодом
|
||
подљуски.
|
||
.\"NODE "Chmod"
|
||
.SH "Промена дозвола"
|
||
Прозор `Промена дозвола' се користи за промену битова атрибута групе
|
||
датотека и директоријума. Он се може покренути пречицом C\-x c.
|
||
.PP
|
||
Прозор `Промена дозвола' се састоји из два дела \-
|
||
.I Дозволе
|
||
и
|
||
.IR Датотека .
|
||
.PP
|
||
У одељку Датотека су приказани назив датотеке или директоријума и
|
||
њене дозволе у окталном облику, као и њен власник и група.
|
||
.PP
|
||
У одељку Дозволе постоји низ кућица које одговарају битовима атрибута
|
||
датотеке. При промени битова атрибута, видећете да се октална вредност
|
||
у одељку Датотека мења.
|
||
.PP
|
||
Да бисте се померали између контрола (дугмади и кућица), користите
|
||
.I тастере са стрелицама
|
||
или тастер
|
||
.IR "`Tab'".
|
||
Да бисте променили стање кућица или изабрали дугме користите
|
||
.I размакницу.
|
||
Такође можете да користите пречице са дугмади да бисте их брже
|
||
активирали. Пречице су приказане у виду истакнутих слова на дугмадима.
|
||
.PP
|
||
Да бисте поставили битове атрибута, користите тастер `Enter'.
|
||
.PP
|
||
При раду са групом датотека или директоријума, потребно је само да
|
||
притиснете тастер миша када је показивач над битовима које желите да
|
||
поставите или очистите. Када сте изабрали битове које желите да
|
||
промените, изаберите једно од дугмади (Постави означене или Очисти
|
||
означене).
|
||
.PP
|
||
На крају, да бисте атрибуте поставили дословно на оне које сте задали,
|
||
можете да користите дугме
|
||
.B [Постави све]
|
||
које ће радити над свим означеним датотекама.
|
||
.PP
|
||
.B [Све означене]
|
||
поставља само означене атрибуте за све изабране датотеке
|
||
.PP
|
||
.B [Постави означене]
|
||
поставља означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
|
||
.PP
|
||
.B [Очисти означене]
|
||
чисти означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
|
||
.PP
|
||
.B [Постави]
|
||
поставља атрибуте једне датотеке
|
||
.PP
|
||
.B [Поништи]
|
||
поништава наредбу промене дозвола
|
||
.\"NODE "Chown"
|
||
.SH "Промена власника"
|
||
Наредба промене власника се користи да би се променио власник/група
|
||
датотеке. Пречица за ову наредбу је C\-x o.
|
||
.\"NODE "Advanced Chown"
|
||
.SH "Напредна промена власника"
|
||
Наредба Напредна промена власника представља комбинацију наредби
|
||
.\"LINK2"
|
||
Промена дозвола
|
||
.\"Chmod"
|
||
и
|
||
.\"LINK2"
|
||
Промена власника
|
||
.\"Chown"
|
||
у један прозор. Можете да одједном промените дозволе и власника/групу
|
||
датотека.
|
||
.\"NODE "File Operations"
|
||
.SH "Операције над датотекама"
|
||
При копирању, премештању или брисању датотека Поноћни наредник
|
||
приказује дијалог операција над датотекама. Он приказује датотеке које
|
||
се тренутно обрађују и проценат текуће датотеке који је обрађен. Ред
|
||
са бројем приказује колико је означених датотека обрађено. Ред са
|
||
бајтовима приказује обрађени проценат укупне величине означених
|
||
датотека. Уколико је брбљивост искључена, неће бити приказани редови
|
||
датотеке и бајтова.
|
||
.PP
|
||
У дну дијалога постоје два дугмета. Притиском на дугме Прескочи,
|
||
остатак текуће датотеке ће бити прескочен. Притиском на дугме Прекини,
|
||
цела операција ће бити прекинута а остале датотеке прескочене.
|
||
.PP
|
||
Постоје још три друга дијалога које можете да покренете током
|
||
операција са датотекама.
|
||
.PP
|
||
Дијалог грешке вас обавештава о врсти грешке и садржи три избора.
|
||
Обично ћете бирати дугме Прескочи да бисте прескочили датотеку или
|
||
дугме Прекини да бисте прекинули целокупну операцију. Можете такође да
|
||
изаберете дугме Понови уколико сте проблем решили са другог терминала.
|
||
.PP
|
||
Дијалог замене се приказује када покушате да копирате или преместите
|
||
датотеку преко постојеће датотеке. Дијаог приказује датуме и величине
|
||
обеју датотека. Притисните дугме Да како бисте преписали датотеку,
|
||
дугме Не како бисте прескочили датотеку, дугме Све да бисте преписали
|
||
све датотеке, дугме Ништа да не препишете ниједну датотеку а дугме
|
||
Ажурирај да бисте преписали датотеку ако је изворна датотека новија од
|
||
одредишне. Можете да прекинете целу операцију притиском на дугме
|
||
Прекини.
|
||
.PP
|
||
Дијалог рекурзивног брисања се приказује када покушате да обришете
|
||
директоријум који није празан. Притисните дугме Да како бисте
|
||
рекурзивно обрисали директоријум, дугме Не како бисте прескочили
|
||
директоријум, дугме Све како бисте обрисали све директоријуме а дугме
|
||
Ништа како бисте прескочили све непразне директоријуме. Можете да
|
||
прекинете целу операцију притиском на дугме Прекини. Уколико изаберете
|
||
дугме Да или Све, бићете упитани за потврду. Притисните Да само
|
||
уколико сте заиста уверени да желите да рекурзивно бришете тај
|
||
директоријум.
|
||
.PP
|
||
Уколико сте означили датотеке и над њима спровели операцију,
|
||
одозначиће се само датотеке над којима је операција успела. Датотеке
|
||
које нису успеле или су прескочене остају означене.
|
||
.\"NODE "Mask Copy/Rename"
|
||
.SH "Копирање/преименовање са маском"
|
||
Операције копирања/премештања вам омогучавају да на лак начин
|
||
преносите називе датотека. Да бисте то урадили, морате да задате
|
||
исправну изворну маску, и да задате неке џокерске знаке, обично у
|
||
наставку одредишта. Све датотеке које одговарају изворној масци ће
|
||
бити копиране/преименоване у складу са одредишном маском. Уколико
|
||
постоје означене датотеке, биће преименоване само означене датотеке
|
||
које одговарају изворној масци.
|
||
.PP
|
||
Постоје и други избори које можете да поставите:
|
||
.PP
|
||
.B Прати везе
|
||
.PP
|
||
одређује да ли да се симвезе и тврде везе из изворног директоријума (и
|
||
рекурзивно из поддиректоријума) превежу у одредишном директоријуму или
|
||
да им се прекопира садржај.
|
||
.PP
|
||
.B Зарони у поддиректоријуме
|
||
.PP
|
||
одређује шта се ради када би требало копирати изворни директоријум,
|
||
али одредишни директоријум већ постоји. Подразумевана радња је да се
|
||
садржај изворног директоријума копира у одредишни директоријум.
|
||
Укључивањем овог избора изворни директоријум ће копирати као
|
||
поддиректоријум одредишног директоријума.
|
||
.PP
|
||
На пример, уколико желите да копирате директоријум
|
||
.I `/trla'
|
||
који садржи датотеку
|
||
.I `baba'
|
||
у
|
||
.IR `/lan/trla' ,
|
||
који већ постоји. Подразумевано (када избор
|
||
.B Зарони у поддиректоријуме
|
||
није постављен), ПН ће копирати датотеку
|
||
.I `/trla/baba'
|
||
у датотеку
|
||
.IR `/lan/trla/baba' .
|
||
Укључивањем овог избора биће створен директоријум
|
||
.IR `/lan/trla/trla' ,
|
||
а датотека
|
||
.I `/trla/baba'
|
||
ће бити копирана у
|
||
.IR `/lan/trla/trla/baba' .
|
||
.PP
|
||
.B Очувај атрибуте
|
||
.PP
|
||
одређује да ли да се чувају дозволе, датуми и (у случају да сте
|
||
администратор) власник изворних датотека. Ако овај избор није
|
||
постављен, поштоваће се текућа вредност подразумеване маске (umask).
|
||
.PP
|
||
.B Користи обрасце љуске: укључено
|
||
.PP
|
||
Када је избор Обрасци љуске укључен, можете да користите џокерске
|
||
знаке `*' и `?' у изворној масци. Они функционишу на исти начин као у
|
||
љусци. У одредишној масци су дозвољени само џокерски знаци `*' и
|
||
`\\<цифра>'. Први џокерски знак `*' у одредишној масци одговара првој
|
||
џокерској групи из изворне маске, други знак `*' одговара другој, итд.
|
||
Џокерски знак `\\1' одговара првој џокерској групи из изворне маске,
|
||
знак `\\2' другој, и тако даље до `\\9'. Џокерски знак `\\0'
|
||
представља цео назив изворне датотеке.
|
||
.PP
|
||
Ево два примера:
|
||
.PP
|
||
Ако је изворна маска `*.tar.gz', одредиште је `/bla/*.tgz' а датотека
|
||
која се копира `foo.tar.gz', копија ће се звати `foo.tgz' у
|
||
директоријуму `/bla'.
|
||
.PP
|
||
Уколико претпоставимо да желите да замените основни део назива и
|
||
врсту, како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд, било би
|
||
потребно да задате изворну маску `*.*' а одредишну `\\2.\\1'.
|
||
.PP
|
||
.B Користи обрасце љуске: искључено
|
||
.PP
|
||
Уколико је избор Обрасци љуске искључен, ПН неће самостално груписати
|
||
обрасце. У изворној масци ћете морати да користите изразе као што је
|
||
`\\(...\\)' да бисте задали значење за џокерске знаке у одредишној
|
||
масци. Ово је флексибилније, али и захтева више куцања. Иначе,
|
||
одредишне маске су сличне ситуацији у којој су обрасци љуске укључени.
|
||
.PP
|
||
Ево два примера:
|
||
.PP
|
||
Ако је изворна маска `^\\(.*\\)\\.tar\\.gz$', одредишна маска
|
||
`/lan/*.tgz' а датотеку би требало копирати у `baba.tar.gz', копија ће
|
||
се наћи у `/lan/baba.tgz'.
|
||
.PP
|
||
Претпоставимо да желите да замените основни назив датотеке и врсту,
|
||
како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд. Изворна маска за ово
|
||
је `^\\(.*\\)\\.\\(.*\\)$' а одредишна `\\2.\\1'.
|
||
.PP
|
||
.B Претварања великих у мала слова и обрнуто
|
||
.PP
|
||
Можете и да промените да ли су слова мала или велика у називима
|
||
датотека. Уколико користите `\\u' или `\\l' у одредишној масци,
|
||
следећи знак ће бити претворен у велика слова или мала слова, тим
|
||
редом.
|
||
.PP
|
||
Уколико користите `\\U' или `\\L' у одредишној масци, следећи знаци ће
|
||
бити претворени у велика или мала слова, тим редом, све до следећег
|
||
`\\E', `\\U', `\\L' или краја назива датотеке.
|
||
.PP
|
||
`\\u' и `\\l' су јачи од `\\U' и `\\L'.
|
||
.PP
|
||
На пример, уколико је изворна маска `*' (при укљученим обрасцима
|
||
љуске) или `^\\(.*\\)$' (при искљученим обрасцима љуске) а одредишна
|
||
маска је `\\L\\u*', називи датотека ће бити пребачени у такве, који
|
||
имају почетно велико, а остала мала слова.
|
||
.PP
|
||
Можете да користите и `\\' као знак за цитирање. На пример, `\\\\' је
|
||
обрнута коса црта а `\\*' је звездица.
|
||
.\"NODE "Internal File Viewer"
|
||
.SH "Уграђени прегледач датотека"
|
||
Уграђени прегледач датотека пружа два режима приказа: аски и
|
||
хексадекадни. Да бисте сменили приказе, користите тастер F4. Уколико
|
||
имате инсталиран ГНУ\-ов програм gzip, он ће бити коришћен за
|
||
самораспакивање датотека по потреби.
|
||
.PP
|
||
Прегледач ће покушати да користи најбољи начин за приказ података који
|
||
пружа ваш систем или врста датотека. Уграђени прегледач датотека ће
|
||
тумачити неке низове ниски како би поставио атрибуте полуцрног или
|
||
подвученог исписа, на тај начин улепшавајући приказ ваших датотека.
|
||
.PP
|
||
У хексадекадном режиму могућност за претраживање прихвата текст под
|
||
наводницима и константне бројеве. Текст у наводницима се тражи
|
||
дословно, без окружујућих наводника. Сваки број представља један бајт
|
||
који се тражи. Можете да мешате цитирани текст са константама на
|
||
следећи начин:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
"Ниска" \-1 0xBB 012 "још текста"
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Приметите да је 012 октални број. \-1 се претвара у 0xFF.
|
||
.PP
|
||
Ево још неких детаља о прегледачу: на системима који имају системски
|
||
позив mmap(2), програм мапира датотеку уместо да је учита; уколико
|
||
систем нема системски позив mmap(2) или датотека одговара радњи која
|
||
захтева филтар, онда ће прегледач користити растуће прихватнике, тиме
|
||
учитавајући само оне делове датотеке којима стварно приступате (овим
|
||
су обухваћене и компримоване датотеке).
|
||
.PP
|
||
Ево списка радњи које су придружене тастерима које Поноћни наредник
|
||
прихвата у уграђеном прегледачу.
|
||
.PP
|
||
.B F1
|
||
Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи.
|
||
.PP
|
||
.B F2
|
||
Смењује режим прелома.
|
||
.PP
|
||
.B F4
|
||
Смењује хексадекадни режим.
|
||
.PP
|
||
.B F5
|
||
Иди на ред. Ово ће вас упитати за број реда и приказаће тај ред.
|
||
.PP
|
||
.B F6, /.
|
||
Претрага регуларних израза.
|
||
.PP
|
||
.B ?,
|
||
Претрага регуларних израза уназад.
|
||
.PP
|
||
.B F7
|
||
Обична претрага / претрага у хексадекадном режиму.
|
||
.PP
|
||
.B C\-s, F17, n.
|
||
Покреће обичну претрагу уколико израз за претрагу није претходно
|
||
задан, а иначе налази следеће задовољење.
|
||
.PP
|
||
.B C\-r.
|
||
Покреће претрагу уназад уколико израз за претрагу није претходно
|
||
задан, а иначе налази уназад следеће задовољење.
|
||
.PP
|
||
.B F8
|
||
Смењује сирови/рашчлањени режим: ово ће приказати датотеку онако каква
|
||
је она на диску или, у случају да је у датотеци mc.ext задан филтар за
|
||
обраду, као излаз филтра. Текући режим је увек онај други од оног
|
||
који стоји на натпису дугмета, пошто се на дугмету налази режим који
|
||
укључујете тим тастером.
|
||
.PP
|
||
.B F9
|
||
Смењује форматирани/неформатирани режим: када је укључен форматирани
|
||
режим, прегледач ће тумачити неке низове ниски, како би приказао
|
||
полуцрн и подвучен текст у различитим бојама. Такође, натпис дугмета
|
||
садржи неукључени режим.
|
||
.PP
|
||
.B F10, Esc.
|
||
Излази из уграђеног прегледача датотека.
|
||
.PP
|
||
.B следећа\-страна, размакница, C\-v.
|
||
Клиза једну страну унапред.
|
||
.PP
|
||
.B претходна\-страна, M\-v, C\-b, backspace.
|
||
Клиза једну страну уназад.
|
||
.PP
|
||
.B стрелица\-наниже
|
||
Клиза један ред унапред.
|
||
.PP
|
||
.B стрелица\-навише
|
||
Клиза један ред уназад.
|
||
.PP
|
||
.B C\-l
|
||
Освежава екран.
|
||
.PP
|
||
.B C\-o
|
||
Прелази у подљуску и приказује наредбени екран.
|
||
.PP
|
||
.B "[n] m"
|
||
Поставља ознаку `n'.
|
||
.PP
|
||
.B "[n] r"
|
||
Скаче на ознаку `n'.
|
||
.PP
|
||
.B C\-f
|
||
Скаче на следећу датотеку.
|
||
.PP
|
||
.B C\-b
|
||
Скаче на претходну датотеку.
|
||
.PP
|
||
.B M\-r
|
||
Смењује лењир.
|
||
.PP
|
||
Можете да саопштите прегледачу датотека како да прикаже датотеку,
|
||
погледајте одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
уређивање датотеке врста\&.
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
.\"NODE "Internal File Editor"
|
||
.SH "Уграђени уређивач датотека"
|
||
Уграђени уређивач датотека је моћан екрански уређивач. Он може да
|
||
уређује датотеке величине до 64 мегабајта. Могуће је уређивати бинарне
|
||
датотеке. Уграђени уређивач датотека се покреће преко тастера
|
||
.B F4
|
||
уколико је избор
|
||
if the
|
||
.I use_internal_edit
|
||
постављен у датотеци са почетним поставкама.
|
||
.PP
|
||
Одлике које су тренутно подржане су: копирање, премештање, брисање,
|
||
исецање, лепљење блокова; опозив тастер\-по\-тастер; падајући менији;
|
||
уметање датотека; макронаредбе; претраживање и замена регуларним
|
||
изразима; означавање текста уз помоћ пречице shift\-стрелица (уколико
|
||
то подржава терминал); смењивање уметања и преписивања текста; прелом редова;
|
||
самоувлачење; подесива величина табулатора; истицање синтаксе за разне
|
||
врсте датотека и избор да се блокови текста прослеђују наредбама
|
||
љуске, као што су `indent' и `ispell'.
|
||
.PP
|
||
Уређивач се врло лако употребљава и да бисте га користили није вам
|
||
потребно посебно подучавање. Да бисте видели која пречица шта ради,
|
||
погледајте одговарајући падајући мени. Друге пречице су: тастери за
|
||
кретање у комбинацији са тастером `Shift' за означавање текста.
|
||
.B Ctrl\-Ins
|
||
копира у датотеку
|
||
.B `mcedit.clip'
|
||
а
|
||
.B Shift\-Ins
|
||
лепи из датотеке `mcedit.clip'.
|
||
.B Shift\-Del
|
||
исеца у
|
||
.BR `mcedit.clip' ,
|
||
а
|
||
.B Ctrl\-Del
|
||
брише означени текст. Такође функционише и означавање мишем, а можете,
|
||
као и обично, да заобиђете миша држећи тастер `shift' уз превлачење
|
||
мишем да бисте омогућили обично терминалско означавање мишем.
|
||
.PP
|
||
Да бисте задали макро, притисните
|
||
.B Ctrl\-R
|
||
а онда откуцајте тастере које желите да извршите. Када сте готови,
|
||
притисните поново
|
||
.BR Ctrl\-R .
|
||
Тада можете да доделите макро било којем тастеру притиском на тај
|
||
тастер. Макро ће бити извршен када притиснете
|
||
.B Ctrl\-A
|
||
и додељени тастер. Макро ће такође бити извршен ако притиснете тастере
|
||
`Meta', `Ctrl' или `Esc' са додељеним тастером, уз услов да се та
|
||
пречица не користи за нешто друго. Када су једном задане, макронаредбе
|
||
се смештају у датотеку
|
||
.B ~/.local/share/mc/mcedit/mcedit.macros
|
||
у вашем домаћем директоријуму. Можете да обришете макро брисањем
|
||
одговарајућег реда у овој датотеци.
|
||
.PP
|
||
.B F19
|
||
ће форматирати текући означени блок (обичан текст или код у језику
|
||
.B Це
|
||
или
|
||
.B Це++
|
||
или другом). Овим се управља преко датотеке
|
||
.B @prefix@/share/mc/edit.indent.rc
|
||
која ће бити копирана у
|
||
.B ~/.local/share/mc/mcedit/edit.indent.rc
|
||
у вашем домаћем директоријуму први пут када је будете користили.
|
||
.PP
|
||
Уређивач такође приказује неамеричке знаке (160 и више). При уређивању
|
||
бинарних датотека би требало да поставите
|
||
.B битове приказа
|
||
на 7 битова, у менију Избори, како бисте задржали исправно исцртавање
|
||
размацима.
|
||
.\"NODE "Completion"
|
||
.SH "Допуна"
|
||
Нека Поноћни наредник куца место вас.
|
||
.PP
|
||
Ово представља покушај да се изврши допуна у тексту пре текуће
|
||
позиције. ПН ће покушати допуну, сматрајући да је текст променљива
|
||
(уколико текст почиње знаком
|
||
.BR $ ),
|
||
корисничко име (уколико текст почиње знаком
|
||
.BR ~ ),
|
||
назив домаћина (уколико текст почиње знаком
|
||
.BR @ )
|
||
или наредба (уколико сте у наредбеном реду, где можете да укуцате
|
||
наредбу, могуће допуне ће бити и резервисане речи љуске и уграђене
|
||
наредбе љуске). Уколико ништа од овога не одговара, покушаће допуну
|
||
назива датотеке.
|
||
.PP
|
||
Допуна назива датотеке, корисничког имена, променљивих и назива
|
||
домаћина функционише у свим редовима уноса, док је допуна наредби
|
||
специјалност наредбеног реда. Уколико је допуна двосмислена (постоји
|
||
више различитих могућности), ПН ће писнути а оно што ће урадити
|
||
следеће зависи од стања избора
|
||
.I Допуна: прикажи све
|
||
у дијалогу
|
||
.\"LINK2"
|
||
Подешавања\&.
|
||
.\"Configuration"
|
||
Уколико је овај избор укључен, после текуће позиције ће искочити
|
||
списак свих могућности, и моћи ћете да изаберете исправну ставку
|
||
тастерима са стрелицама и тастером
|
||
.BR Enter .
|
||
Можете и да укуцате прва слова којима се могућности разликују једна од
|
||
друге како бисте се преместили на подскуп свих могућности и допунили
|
||
што више. Уколико поново притиснете
|
||
.BR M\-Tab ,
|
||
у списку ће бити приказан само подскуп, а иначе ће бити означена прва
|
||
ставка која одговара свим претходним знаковима. Чим нестане
|
||
двосмислености, дијалог ишчезава, али га можете сакрити тастерима за
|
||
поништавање
|
||
.BR Esc ,
|
||
.B F10
|
||
и тастерима са стрелицама налево и надесно. Уколико је избор
|
||
.\"LINK2"
|
||
Допуна: прикажи све
|
||
.\"Configuration"
|
||
искључен, дијалог ће искочити само уколико притиснете пречицу
|
||
.B M\-Tab
|
||
по други пут; када је притиснете први пут ПН ће само писнути.
|
||
.\"NODE "Virtual File System"
|
||
.SH "Виртуални систем датотека"
|
||
Поноћни наредник садржи слој кода за приступ систему датотека; овај
|
||
слој кода се назива скретница виртуалног система датотека. Скретница
|
||
виртуалног система датотека омогућава Поноћном нареднику да ради над
|
||
датотекама који се не налазе у Униксовом систему датотека.
|
||
.PP
|
||
За сада се уз Поноћног наредника испоручује неколико Виртуалних
|
||
система датотека (ВСД): систем датотека
|
||
.IR `local' ,
|
||
који се користи за приступ обичном Униксовом систему датотека; систем
|
||
датотека
|
||
.IR ftpfs ,
|
||
који се користи за рад са датотекама на удаљеним системима преко
|
||
протокола FTP; систем датотека
|
||
.IR tarfs ,
|
||
који се користи за рад са обичним и компримованим датотекама врсте
|
||
`tar'; систем датотека
|
||
.IR undelfs ,
|
||
који се користи за опоравак обрисаних датотека на системима датотека
|
||
`ext2' (подразумевани систем датотека за систем ГНУ),
|
||
.I fish
|
||
(за рад са датотекама преко повезивања љуске, као што су `rsh' и
|
||
`ssh') и, коначно,
|
||
.I mcfs
|
||
(систем датотека Поноћног наредника), систем датотека који је заснован
|
||
на мрежи. Уколико је код преведен са подршком за
|
||
.IR smbfs ,
|
||
моћи ћете да радите са датотекама на удаљеним системима преко
|
||
протокола SMB (CIFS).
|
||
.PP
|
||
Обезбеђен је и општи систем
|
||
.I extfs
|
||
(спољашњи виртуални систем датотека), како би се лако прошириле
|
||
могућности ВСД преко списа и спољашњег софтвера.
|
||
.PP
|
||
Код скретнице ВСД ће тумачити све коришћене путање и усмеравати их на
|
||
исправан систем датотека; формати који се користе за сваки од система
|
||
датотека су описани касније у њиховим одељцима.
|
||
.\"NODE " FTP File System"
|
||
.SH " Систем датотека FTP\-а"
|
||
Систем датотека FTP\-а (ftpfs) вам омогућава да радите са датотекама на
|
||
удаљеним машинама. Да бисте га користили, можете да користите ставку
|
||
менија
|
||
.I Повезивање FTP\-ом
|
||
или да директно поставите ваш текући директоријум преко наредбе
|
||
.I cd (пром.дир.)
|
||
на путању која изгледа овако:
|
||
.PP
|
||
.I ftp://[!][корисник[:лозинка]@]машина[:порт][удаљени\-дир]
|
||
.PP
|
||
Елементи
|
||
.IR корисник ,
|
||
.I порт
|
||
и
|
||
.I удаљени\-дир
|
||
су необавезни. Уколико задате елемент
|
||
.IR корисник ,
|
||
Поноћни наредник ће се пријавити на удаљену машину под тим корисничким
|
||
именом, а иначе ће користити анонимну пријаву или корисничко име из
|
||
датотеке
|
||
.IR "~/.netrc".
|
||
Необавезни елемент
|
||
.I лозинка
|
||
представља лозинку која се користи за повезивање. Не препоручује се
|
||
употреба лозинке у називу директоријума ВСД\-а, јер се она онда може
|
||
појавити на екрану као обичан текст и може да буде сачувана у историју
|
||
директоријума.
|
||
.PP
|
||
Да бисте укључили посредника за FTP, ставите
|
||
.B !
|
||
(узвичник) пре назива домаћина.
|
||
.PP
|
||
Примери:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
ftp://ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
|
||
ftp://tsx\-11.mit.edu/pub/linux/packages
|
||
ftp://!iza.zast.zida.edu.cs/pub
|
||
ftp://guest@udaljeni\-domacin.com:40/pub
|
||
ftp://miguel:xxx@server/pub
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Молим да ради избора ftpfs\-а погледате дијалог
|
||
.\"LINK2"
|
||
Виртуални систем датотека\&.
|
||
.\"Virtual FS"
|
||
.\"NODE " Tar File System"
|
||
.SH " Систем датотека врсте `Tar'"
|
||
Систем датотека врсте `tar' вам омогућава приступ само за читање вашим
|
||
датотекама врсте `tar' преко наредбе `chdir' (промена текућег
|
||
директоријума). Да бисте прешли у датотеку врсте `tar', можете да
|
||
користите наредбу промене текућег директоријума уз следећу синтаксу:
|
||
.PP
|
||
.I /datoteka.tar/utar://[дир\-унутар\-дат]
|
||
.PP
|
||
Датотека `mc.ext' већ садржи пречицу за датотеке врсте `tar', што
|
||
значи да можете само показати на датотеку врсте `tar' и притиснути
|
||
`Return' или `Enter' да бисте ушли у њу; погледајте одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Уређивање датотеке врста
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
за детаље како да ово обавите.
|
||
.PP
|
||
Примери:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
mc\-3.0.tar.gz/utar://mc\-3.0/vfs
|
||
/ftp/GCC/gcc\-2.7.0.tar/utar://
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Последњи ред задаје пуну путању архиве врсте `tar'.
|
||
.\"NODE " FIle transfer over SHell filesystem"
|
||
.SH " Систем датотека FISH (пренос датотека преко љуске)"
|
||
Систем датотека fish је систем датотека заснован на мрежи који вам
|
||
омогућава да радите са датотекама на удаљеној машини, као да су оне у
|
||
локалу. Да бисте ово користили, друга страна мора да има покренут
|
||
сервер `fish', или да поседује љуску сагласну са љуском `bash'.
|
||
.PP
|
||
Да бисте се повезали на удаљену машину, потребно је само да поставите
|
||
текући директоријум на посебан директоријум чији назив је у следећем
|
||
формату:
|
||
.PP
|
||
.I sh://[корисник@]машина[:избори]/[удаљени\-дир]
|
||
.PP
|
||
Елементи
|
||
.IR корисник ,
|
||
.I избори
|
||
и
|
||
.I удаљени\-дир
|
||
су необавезни. Уколико задате елемент
|
||
.IR корисник ,
|
||
Поноћни наредник ће покушати да се пријави на удаљену машину под тим
|
||
корисничким именом, а иначе ће користити ваше корисничко име.
|
||
.PP
|
||
Могући
|
||
.I избори
|
||
су `C' \- користи компримовање и `rsh' \- користи `rsh' уместо `ssh'.
|
||
Уколико је присутан елемент
|
||
.IR удаљени\-дир ,
|
||
ваш текући директоријум на удаљеној машини ће бити постављен на тај
|
||
директоријум.
|
||
.PP
|
||
Примери:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
sh://onlyrsh.mx:r/linux/local
|
||
sh://joe@hocu.komprimovanje.edu:C/private
|
||
sh://joe@nekomprimovan.ssh.edu/private
|
||
.fi
|
||
.\"NODE " Undelete File System"
|
||
.SH " Систем датотека за одбрисање"
|
||
На ГНУ\-овим системима, уколико сте од програма `configure' захтевали
|
||
да користи могућности одбрисања на систему датотека `ext2fs', моћи
|
||
ћете да користите систем датотека за одбрисање. Опоравак обрисаних
|
||
датотека је могућ само на системима датотека врсте `ext2'. Систем
|
||
датотека за одбрисање је само спрега за добављање свих обрисаних
|
||
датотека на систему датотека `ext2fs' библиотеке `ext2fs'\-а. Он
|
||
омогућава издвајање изабраних датотека у обичну партицију.
|
||
.PP
|
||
Да бисте користили овај систем датотека, морате да поставите текући
|
||
директоријум на посебни назив датотеке који се састоји од префикса
|
||
`undel://' и назива датотеке у којој се налази систем датотека.
|
||
.PP
|
||
На пример, да бисте опоравили обрисане датотеке на другој партицији
|
||
првог скази диска под ГНУ\-ом, можете да користите следећу путању:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
undel://sda2
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Учитавање тражених података пре него што можете да почнете разгледање
|
||
датотека може потрајати.
|
||
.\"NODE " SMB File System"
|
||
.SH " Систем датотека SMB"
|
||
`smbfs' вам омогућава да радите са датотекама на удаљеним машинама
|
||
преко протокола `SMB' (или `CIFS'). Ово укључује Виндовс за радне
|
||
групе, Виндовс 9x/МЕ/ИксПе, Виндовс НТ, Виндовс 2000 и Самбу. Да бисте
|
||
га користили, можете да покушате са наредбом окна `Повезивање
|
||
SMB\-ом...' (која је доступна преко реда менија), а можете и непосредно
|
||
да промените ваш текући директоријум користећи наредбу `cd' (промена
|
||
текућег директоријума) да бисте текући директоријум поставили на
|
||
путању сличну овој:
|
||
.PP
|
||
.I smb://[корисник@]машина[/сервис][/удаљени\-дир]
|
||
.PP
|
||
Елементи
|
||
.IR корисник ,
|
||
.I сервис
|
||
и
|
||
.I удаљени\-дир
|
||
су необавезни.
|
||
.IR корисник ,
|
||
.I домен
|
||
и
|
||
.I лозинка
|
||
се могу задати преко дијалога за унос.
|
||
.PP
|
||
Примери:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
smb://masina/Deljeno
|
||
smb://druga_masina
|
||
smb://guest@masina/Public/Irlex
|
||
.fi
|
||
.\"NODE " EXTernal File System"
|
||
.SH " Спољашњи системи датотека (EXTFS)"
|
||
.B extfs
|
||
вам омогућавају да на лак начин спојите бројне одлике и системе
|
||
датотека са ГНУ\-овим Поноћним наредником, пишући списе.
|
||
.PP
|
||
Системи датотека `extfs'\-а се могу поделити у две категорије:
|
||
.PP
|
||
1. Самостални системи датотека, који нису повезани ни са једном
|
||
стварном датотеком. Они представљају извесне податке за цео систем у
|
||
виду стабла директоријума. Можете их позвати куцајући
|
||
.RI ' `cd називсд://' '
|
||
где је `називсд' кратки назив система `extfs'\-а (погледајте доле).
|
||
Примери оваквих система датотека су `audio' (наводи звучне траке на
|
||
CD\-овима) или `apt' (списак свих Дебијанових пакета на систему).
|
||
.PP
|
||
На пример, да бисте добили списак трака врсте `CD\-Audio' са вашег
|
||
уређаја за CD\-ROM\-ове, можете да откуцате
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
cd audio://
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
2. `Архивни' системи датотека (као што су `rpm', `patchfs' и други),
|
||
који представљају садржај датотеке у виду стабла директоријума. Они се
|
||
могу састојати од `стварних' датотека, које су компримоване у архиву
|
||
(`urar', `rpm') или виртуалних датотека, као што су поруке у
|
||
сандучићима (`mailfs') или делови закрпе (`patchfs'). Да бисте
|
||
приступили таквим системима датотека, требало би да на назив архиве
|
||
надовежете
|
||
.RI ` називсд://. '
|
||
Приметите да сама архива може да буде у другом виртуалном систему
|
||
датотека.
|
||
.PP
|
||
На пример, да бисте приказали садржај архиве врсте `zip' под називом
|
||
`dokumenti.zip', откуцајте
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
cd dokumenti.zip/uzip://
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
На више начина, можете да сматрате да су спољашњи системи датотека
|
||
као и сви остали директоријуми. На пример, можете их додати у брзи
|
||
списак или прећи у њих из историје директоријума. Важно огреничење је
|
||
то што не можете да покрећете наредбе љуске из спољашњих система
|
||
датотека као на другим не\-локалним ВСД.
|
||
.PP
|
||
Општи списи спољашњих система датотека који се испоручују уз Поноћног
|
||
наредника су:
|
||
.TP
|
||
.B a
|
||
приступа дискети ДОС\-а/Виндовса `A:'
|
||
.RI ( "`cd a://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B apt
|
||
љуска за Дебијанов систем управљања пакетима `APT'
|
||
.RI ( "`cd apt://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B audio
|
||
скидање и пуштање звучних CD\-ова
|
||
.RI ( "`cd audio://'"
|
||
или
|
||
.IR "`cd device/audio://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B bpp
|
||
пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Лош Пингвин (Bad Penguin)
|
||
.IR ( "`cd file.bpp/bpp://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B deb
|
||
пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Дебијан
|
||
.RI ( "`cd file.deb/deb://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B dpkg
|
||
инсталирани пакети Дебијановог ГНУ/Линукса
|
||
.RI ( "`cd deb://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B hp48
|
||
преглед и копирање датотека на/са калкулатора ХП48
|
||
.RI ( "`cd hp48://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B lslR
|
||
разгледање спискова `lslR' који се могу наћи на многим серверима FTP\-а
|
||
.RI ( "`cd filename/lslR://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B mailfs
|
||
подршка за сандучиће електронске поште врсте `mbox'
|
||
.RI ( "`cd mailbox/mailfs://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B patchfs
|
||
спољашњи систем датотека за рад са унификованим и контекстним
|
||
датотекама врсте `diff'
|
||
.RI ( "`cd filename/patchfs://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B rpm
|
||
пакет врсте `RPM'
|
||
.RI ( "`cd filename/rpm://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B rpms
|
||
управљање базом пакета врсте `RPM'
|
||
.RI ( "`cd rpms://'" ).
|
||
.TP
|
||
.B ulha, urar, uzip, uzoo, uar, uha
|
||
архивари
|
||
.RI ( "`cd архива/xxxx://'"
|
||
где xxxx може да буде:
|
||
.IR ulha ,
|
||
.IR urar ,
|
||
.IR uzip ,
|
||
.IR uzoo ,
|
||
.IR uar ,
|
||
.IR uha ).
|
||
.PP
|
||
Можете да придружите врсту датотеке одређеном спољашњем систему
|
||
датотека, као што је то описано у одељку
|
||
.\"LINK2"
|
||
уређивање датотеке врста\&.
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
Ево примера ставке за Дебијанове пакете:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
regex/\.deb$
|
||
Отвори=%cd %p/deb://
|
||
.fi
|
||
.\"NODE "Colors"
|
||
.SH "Боје"
|
||
Поноћни наредник ће покушати да открије да ли ваш терминал подржава
|
||
боје преко базе терминала и назива вашег терминала. Понекад се он може
|
||
збунити, па ћете можда желети да захтевате режим у боји или да
|
||
искључите режим у боји преко прекидача `\-c' и `\-b', тим редом.
|
||
.PP
|
||
Уколико је програм преведен са управитељом екрана `Slang' уместо
|
||
`ncurses', ПН ће такође проверити да ли је постављена променљива
|
||
.B COLORTERM,
|
||
која има сличан ефекат као прекидач `\-c'.
|
||
.PP
|
||
Можете да задате терминале који увек захтевају режим у боји додавањем
|
||
променљиве
|
||
.I color_terminals
|
||
у одељак `Colors' датотеке са почетним поставкама. Ово ће спречити
|
||
Поноћног наредника да покуша да открије да ли ваш терминал подржава
|
||
боје. Ево примера:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
[Colors]
|
||
color_terminals=linux,xterm
|
||
color_terminals=terminal\-name1,terminal\-name2...
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Програм се може превести и са подршком за `ncurses' и `slang';
|
||
`ncurses' нема начина да захтева режим у боји: он користи само податке
|
||
из базе терминала.
|
||
.PP
|
||
Поноћни наредник поседује начин да промени подразумеване боје. За сада
|
||
се боје подешавају преко променљиве окружења
|
||
.B MC_COLOR_TABLE
|
||
или одељка `Colors' у датотеци са почетним поставкама.
|
||
.PP
|
||
У одељку `Colors', подразумевана мапа боја се учитава из променљиве
|
||
.IR base_color .
|
||
Можете да задате другачију мапу боја терминала коришћењем назива
|
||
терминала као кључ у овом одељку. На пример:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
[Colors]
|
||
base_color=
|
||
xterm=menu=magenta:marked=,magenta:markselect=,red
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Формат задавања боје је следећи:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
<кључнареч>=<бојатекста>,<бојапозадине>:<кључнареч>= ...
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Боје су необавезне, док кључне речи могу бити: normal, selected,
|
||
marked, markselect, errors, input, reverse, gauge. Боје менија су:
|
||
menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel, menuinactive. Боје дијалога су:
|
||
dnormal, dfocus, dhotnormal, dhotfocus. Боје помоћи су: helpnormal, helpitalic,
|
||
helpbold, helplink, helpslink. Боја прегледача је: viewunderline.
|
||
Посебне боје за истицање су: executable, directory, link, stalelink,
|
||
device, special, core. Боје уређивача су: editnormal, editbold,
|
||
editmarked.
|
||
.PP
|
||
.I input
|
||
одређује боју редова за унос који се користе у дијалозима упита.
|
||
.PP
|
||
.I gauge
|
||
одређује боју испуњеног дела реда напретка, који се користи за приказ
|
||
напретка операција над датотекама, као што је копирање.
|
||
.PP
|
||
Дијалози користе следеће боје:
|
||
.I dnormal
|
||
се користи за обичан текст,
|
||
.I dfocus
|
||
се користи за тренутно изабрану контролу,
|
||
.I dhotnormal
|
||
се користи за разликовање боје пречице у обичним контролама, а боја
|
||
.I dhotfocus
|
||
се користи за боју истицања у тренутно изабраној контроли.
|
||
.PP
|
||
Менији користе исту шему, али користе изнаке menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel
|
||
и menuinactive.
|
||
.PP
|
||
Помоћ користи следеће боје:
|
||
.I helpnormal
|
||
се користи за обичан текст,
|
||
.I helpitalic
|
||
се користи за текст који је у страници упутства истакнут курзивом,
|
||
.I helpbold
|
||
се користи за текст који је у страници упутства истакнут полуцрним
|
||
словима,
|
||
.I helplink
|
||
се користи за хипервезе које нису изабране, а
|
||
.I helpslink
|
||
се користи за изабране хипервезе.
|
||
.PP
|
||
Посебне боје истицања одређују како су датотеке приказане у случају да
|
||
је укључено истицање датотека (погледајте одељак
|
||
.\"LINK2"
|
||
Изглед\&).
|
||
.\"Layout"
|
||
.I directory
|
||
се користи за директоријуме или симболичке везе ка директоријумима;
|
||
.I executable
|
||
за извршне датотеке;
|
||
.I link
|
||
се користи за симболичке везе које нису ни бајате нити указују на
|
||
директоријум;
|
||
.I stalelink
|
||
се користи за бајате симболичке везе;
|
||
.I device
|
||
\- знаковни уређаји и блок уређаји;
|
||
.I special
|
||
се користи за посебне датотеке, као што су цеви и утичнице;
|
||
.I core
|
||
је за датотеке сржи.
|
||
.PP
|
||
|
||
Могуће боје су: black, gray, red, brightred, green,
|
||
brightgreen, brown, yellow, blue, brightblue, magenta, brightmagenta,
|
||
cyan, brightcyan, lightgray и white. Постоји и посебна кључна реч за
|
||
провидну позадину. Она гласи: `default' и може да се користи само за
|
||
боју позадине. На пример:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
[Colors]
|
||
base_color=normal=white,default:marked=magenta,default
|
||
.fi
|
||
.\"NODE "Special Settings"
|
||
.SH "Посебна подешавања"
|
||
Већина подешавања Поноћног наредника се могу изменити из менија.
|
||
Међутим, постоји нешто поставки које се могу изменити само уређивањем
|
||
датотеке поставки.
|
||
.PP
|
||
Ове променљиве се могу подесити у вашој датотеци `~/.config/mc/ini':
|
||
.TP
|
||
.I clear_before_exec
|
||
Подразумевано ће пре извршавања наредбе Поноћни наредник очистити
|
||
екран. Уколико желите да видите излаз наредби на дну екрана, уредите
|
||
вашу датотеку `~/.config/mc/ini' и промените вредност поља
|
||
`clear_before_exec' на 0.
|
||
.TP
|
||
.I confirm_view_dir
|
||
Када притиснете тастер F3 над директоријумом, подразумевано ће ПН ући
|
||
у тај директоријум. Уколико је овај прекидач постављен на 1, ПН ће
|
||
питати за потврду пре промене директоријума уколико сте означили
|
||
датотеке.
|
||
.TP
|
||
.I ftpfs_retry_seconds
|
||
Ова вредност представља број секунди чекања пре покушаја поновног
|
||
повезивања са сервером FTP\-а који одбија пријаву. Уколико је ова
|
||
вредност нула, пријављивање се неће поново покушавати.
|
||
.TP
|
||
.I max_dirt_limit
|
||
Задаје колико највише ажурирања екрана може бити прескочено у
|
||
уграђеном прегледачу датотека. Ова вредност подразумевано није
|
||
значајна, јер код самостално подешава број прескочених ажурирања у
|
||
складу са количином примљених притисака на тастере. Међутим, на веома
|
||
спорим машинама или терминалима са брзим самопонављањем тастера,
|
||
превисока вредност ће дати скоковита ажурирања екрана.
|
||
.IP
|
||
Изгледа да постављање променљиве `max_dirt_limit' на 10 даје најбоље
|
||
понашање, и то је подразумевана вредност.
|
||
.TP
|
||
.I mouse_move_pages
|
||
Одређује да ли се клизање мишем одвија по странама или ред по ред у
|
||
окнима.
|
||
.TP
|
||
.I mouse_move_pages_viewer
|
||
Одређује да ли се клизање мишем одвија по странама или ред по ред у
|
||
уграђеном прегледачу датотека.
|
||
.TP
|
||
.I old_esc_mode
|
||
Подразумевано ће Поноћни наредник сматрати да је тастер `ESC' префикс
|
||
за пречице (old_esc_mode=0). Уколико је овај избор укључен
|
||
(old_esc_mode=1), тастер `ESC' ће се понашати као префикс за пречице
|
||
током једне секунде, а уколико нови притисци на тастере нису
|
||
регистровани, тастер `ESC' ће бити протумачен као пречица за
|
||
поништавање (`ESC ESC').
|
||
.TP
|
||
.I only_leading_plus_minus
|
||
Дозвољава посебно третирање знакова `+', `\-', `*' у наредбеном реду
|
||
(избор, одизбор, обртање избора) у случају да је наредбени ред празан.
|
||
Онда нећете морати да цитирате те знаке усред наредбеног реда. Са
|
||
друге стране, нећете моћи ни да их користите за промену избора уколико
|
||
наредбени ред није празан.
|
||
.TP
|
||
.I panel_scroll_pages
|
||
Уколико је ово укључено (подразумевано), окно ће клизати за пола
|
||
приказа када курсор достигне крај или почетак окна, а иначе ће само
|
||
клизати за једну датотеку.
|
||
.TP
|
||
.I show_output_starts_shell
|
||
Ова променљива ради само уколико не користите подршку за подљуске.
|
||
Када користите пречицу `C\-o' да бисте прешли на кориснички екран,
|
||
уколико је ово подешено, добићете свежу љуску. Иначе ће вас притисак
|
||
на било који тастер довести у Поноћног наредника.
|
||
.TP
|
||
.I torben_fj_mode
|
||
Уколико је овај прекидач постављен, онда ће тастери `home' и `end'
|
||
радити мало другачије над окнима; уместо да се избор помера на прву и
|
||
последњу датотеку у окну, тастери ће имати следећи ефекат:
|
||
.IP
|
||
Тастер `home' ће: ићи на средњи ред, уколико се налазимо испод њега;
|
||
иначе ће ићи на први ред, осим уколико се већ налазимо у првом реду, а
|
||
тада ће ићи на прву датотеку у окну.
|
||
.IP
|
||
Тастер `end' се слично понаша: ићи ће доле на средњи ред, уколико се
|
||
налазимо на њему; иначе ће ићи на последњи ред, осим уколико смо већ у
|
||
последњем реду, а тада ће ићи на последњи назив датотеке у окну.
|
||
.TP
|
||
.I use_file_to_guess_type
|
||
Уколико је ова променљива укључена (подразумевано), ПН ће покренути
|
||
наредбу `file' за одређивање врсте датотека које су задане у
|
||
.\"LINK2"
|
||
датотеци `mc.ext'\&.
|
||
.\"Extension File Edit"
|
||
.TP
|
||
.I xtree_mode
|
||
Уколико је ова променљива укључена (подразумевано је искључена),
|
||
приликом разгледања система датотека у окну које је у режиму Стабла,
|
||
друго окно ће се аутоматски поново учитати у изабраном директоријуму.
|
||
.\"NODE "Terminal databases"
|
||
.SH "Базе терминала"
|
||
Поноћни наредник обезбеђује начин да поправи вашу системску базу
|
||
терминала без потребе за администраторским привилегијама. Поноћни
|
||
наредник претражује системску датотеку са почетним поставкама
|
||
(датотеку `mc.lib' у библиотечком директоријуму Поноћног наредника),
|
||
онда одељак `terminal:назив\-вашег\-терминала' у датотеци `~/.config/mc/ini',
|
||
и онда одељак `terminal:general', чији сваки ред садржи симбол тастера
|
||
кога желите да задате, после кога следи знак једнакости и задавање
|
||
тастера. Можете да користите посебан облик `\\e' да бисте представили
|
||
наведени знак и `^x' да бисте представили знак `control\-x'.
|
||
.PP
|
||
Доступни симболи тастера су:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
f0 до f20 Функцијски тастери f0\-f20
|
||
bs backspace
|
||
home тастер `home'
|
||
end тастер `end'
|
||
up тастер `стрелица навише'
|
||
down тастер `стрелица наниже'
|
||
left тастер `стрелица налево'
|
||
right тастер `стрелица надесно'
|
||
pgdn тастер `page down'
|
||
pgup тастер `page up'
|
||
insert знак `insert'
|
||
delete знак `delete'
|
||
complete за допуну
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
На пример, како бисте задали да тастер `insert' буде `Escape + [ + O +
|
||
p', можете да поставите ово у датотеци са почетним поставкама:
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
insert=\\e[Op
|
||
.fi
|
||
.PP
|
||
Симбол тастера
|
||
.I complete
|
||
представља низове цитирања који се користе за поступак допуне; ово се
|
||
подразумевано покреће са M\-tab, али можете да задате и друге пречице
|
||
за исту радњу (на оним тастатурама са тонама финих и неискоришћених
|
||
тастера).
|
||
.SH ""
|
||
.\"NODE "FILES"
|
||
.SH "ДАТОТЕКЕ"
|
||
Програм ће добавити све своје податке у односу на променљиву окружења
|
||
MC_DATADIR. Ако ова променљива није постављена, биће употребљен
|
||
директоријум @prefix@/share/mc.
|
||
.PP
|
||
.I @prefix@/share/mc/mc.hlp
|
||
.IP
|
||
Датотека помоћи за програм.
|
||
.PP
|
||
.I @prefix@/share/mc/mc.ext
|
||
.IP
|
||
Подразумевана системска датотека врста.
|
||
.PP
|
||
.I ~/.config/mc/mc.ext
|
||
.IP
|
||
Корисничке датотеке врста, подешавања прегледача и уређивача. Уколико
|
||
постоје, оне заобилазе системске датотеке.
|
||
.PP
|
||
.I @prefix@/share/mc/mc.ini
|
||
.IP
|
||
Подразумевана системска подешавања Поноћног наредника; користе се само
|
||
у случају да корисник нема сопствену датотеку ~/.config/mc/ini.
|
||
.PP
|
||
.I @prefix@/share/mc/mc.lib
|
||
.IP
|
||
Глобалне поставке Поноћног наредника. Поставке из ове датотеке се
|
||
односе на све кориснике без обзира на то да ли они имају своје
|
||
датотеке ~/.config/mc/ini или не. За сада, из датотеке mc.lib се учитавају
|
||
само
|
||
.\"LINK2"
|
||
поставке терминала\&.
|
||
.\"Terminal databases"
|
||
.PP
|
||
.I ~/.config/mc/ini
|
||
.IP
|
||
Корисничка подешавања. Ако је ова датотека присутна, подешавања се
|
||
учитавају из ње уместо из системске почетне датотеке.
|
||
.PP
|
||
.I @prefix@/share/mc/mc.hint
|
||
.IP
|
||
Ова датотека садржи савете (колачиће) који се приказују у програму.
|
||
.PP
|
||
.I @prefix@/share/mc/mc.menu
|
||
.IP
|
||
Ова датотека садржи подразумевани мени програма за цео систем.
|
||
.PP
|
||
.I ~/.config/mc/menu
|
||
.IP
|
||
Кориснички мени програма. Ако је ова датотека присутна, онда се она
|
||
користи уместо менија програма система.
|
||
.PP
|
||
.I ~/.cache/mc/Tree
|
||
.IP
|
||
Списак директоријума за одлику `стабло директоријума' и
|
||
директоријумски поглед.
|
||
.PP
|
||
.I ./.mc.menu
|
||
.IP
|
||
Локални кориснички мени. Ако је ова датотека присутна, онда се она
|
||
користи уместо менија програма дома или система.
|
||
.\"SKIP_SECTION"
|
||
.SH "ЛИЦЕНЦА"
|
||
Овај програм се расподељује под одредбама ГНУ\-ове опште јавне лиценце
|
||
коју је објавила Задужбина за слободни софтвер. Погледајте уграђену
|
||
помоћ за детаље о Лиценци и одсуству гаранције.
|
||
.\"NODE "AVAILABILITY"
|
||
.SH "ДОСТУПНОСТ"
|
||
Најновија верзија овог програма се може наћи на адреси
|
||
ftp://ftp.gnu.org/gnu/mc/.
|
||
.\"NODE "SEE ALSO"
|
||
.SH "ВИДИТЕ И"
|
||
ed(1), gpm(1), terminfo(1), view(1), sh(1), bash(1),
|
||
tcsh(1), zsh(1).
|
||
.PP
|
||
.nf
|
||
Страница Поноћног наредника на Међународној мрежи:
|
||
http://www.midnight\-commander.org/
|
||
.fi
|
||
.\"NODE "AUTHORS"
|
||
.SH "АУТОРИ"
|
||
Аутори и дародавци су наведени у датотеци AUTHORS из изворне
|
||
дистрибуције.
|
||
.\"NODE "BUGS"
|
||
.SH "ГРЕШКЕ"
|
||
Погледајте датотеку TODO из дистрибуције за информације о томе шта
|
||
остаје да се уради.
|
||
.PP
|
||
Ако желите да пријавите проблем у вези са програмом, молим да пошаљете
|
||
еписмо на следећу адресу: mc\-devel@gnome.org.
|
||
.PP
|
||
Доставите детаљан опис грешке, верзију програма коју користите
|
||
.RI ( "mc \-V"
|
||
приказује овај податак) и оперативни систем под којим покрећете
|
||
програм. Ако програм крахира, било би нам корисно да нам пошаљете мапу
|
||
стога (stack trace).
|